Zašto je menstruacija važna tema u obrazovanju

Međunarodna organizacija WaterAid nedavno jes provela anketu u kojoj je 2000 osoba postavila pitanje o tome šta bi bilo drugačije ukoliko bi menstruaciju imali muškarci. Jedna petina je odgovorila kako bi se organizovale verske ceremonije u čast prvog menzisa, te kako bi se izmislili novi emotikoni da se na društvenim…

Jedna petina je odgovorila kako bi se organizovale verske ceremonije u čast prvog menzisa, te kako bi se izmislili novi emotikoni da se na društvenim mrežama podeli vest o tome kako neko ima menstruaciju. S obzirom na to da su žene te koje imaju mentruaciju, šta se organizuje za prvi menzis? Uči li nas škola o menstrualnoj higijeni? Prilagođavaju li se toaleti potrebama žena i devojaka za adekvatnu brigu o menzisu?

Više od 800 miliona žena i devojaka, u uzrastu između 15 i 49 godina, baš danas ima menstruaciju. Dobro ste čuli: MENSTRUACIJU.

Menstruacija je za mene kao neka manja smetnja; jeste neugodna, ali predstavlja nešto što razumem, očekujem i sa čim mogu izaći na kraj na siguran, higijenski i lagan način. Za razliku od miliona devojčica širom sveta, imala sam majku koja je razumjela svoj menstrualni ciklus i pričala mi o njemu kada sam bila mala. I moj otac ga je razumeo – nije na njega gledao kao na nešto prljavo niti nešto što će me učiniti slabijom ili me marginalizovati. I u školi smo o menstruaciji učili u okviru obrazovanja o pubertetu i seksualnosti. Da ne spominjem kako sam odrasla u kući gde sam imala sopstveni toalet, lavabo i sapun, peškire i higijenske proizvode (hvala, mama!) – ali ne samo u kući, nego i u školi i na bilo kojem javnom mestu na kom sam se mogla naći.

Nažalost, ovakvi uslovi za mnoge žene zvuče luksuzno. Milioni njih nemaju pristup toaletu, nemaju seksualno obrazovanje, pa ni šansu da idu u školu. Od higijenskih proizvoda imaju krpe koje moraju da peru i ponovo koriste, a često ne znaju šta predstavlja menstruacija, a kamoli da je to normalna, prirodna pojava. (Ova studija pokazuje da skoro 70 % devojčica u Indiji nisu znale šta se dešava kada su prvi put dobile menstruaciju.)

Nedovoljna informisanost sve više postaje uzrokom toga da se žene i devojčice žigošu i diskriminišu, da se nad njima vrši nasilje i da se čak lišavaju osnovnih stvari kao što su hrana, voda ili krov nad glavom. Tabui, kulturološke norme i nedostatak obrazovanja o menstruaciji mogu doprineti da sve veći broj devojčica napusti školu, što često vodi ka ranom sklapanju braka, ranoj trudnoći, kao i ciklusu siromaštva koji se prenosi sa generacije na generaciju.

Znači, bitno je da razgovaramo o menstruaciji.

Ceo tekst pročitajte na sajtu Školegijum.

Podeli tekst: