Zašto mi ne smeta da ne budem “zabavan tata”

U nekom momentu naše roditeljske avanture počinjemo da shvatamo da, ukoliko želimo da stvari koje treba da budu urađene – budu urađene, moramo da “nagazimo” svoje klince.

U nekom momentu naše roditeljske avanture počinjemo da shvatamo da, ukoliko želimo da stvari koje treba da budu urađene – budu urađene, moramo da “nagazimo” svoje klince. Volim da im dozvolim da prevrću kamenje na našem prilazu u potrazi za bubama, ali obično negde treba da stignemo, a uglavnom kasnimo. Pod stresom najpre strada ona moja drugarska strana i postajem strogi otac koji ne želim da budem. Svaki put kad razočaram decu time što im ne dozvolim neku sitnu, ali za njih značajnu stvar, osećam se loše, ali znam da tako mora biti. Kako se s vremenom sve više prilagođavam upravljanju svojim potomstvom, tako sve više shvatam da biti odrastao, a posebno biti roditelj, podrazumeva donošenje teških odluka koje se možda neće dopasti onima oko vas, ali koje su za opšte dobro.

Ovaj uvid stvari ne čini lakšim. Još uvek me boli kad moram da im prekinem igru da bismo otišli na vakcinisanje ili do zubara ili na neku treću savremenu torturu. I ja se osećam tako kada treba da radim ovakve stvari ali to ne smem da priznam svojoj deci a da se ne osećam kao da sam loš roditelj. Šta se mora, mora se. Nije to lako objasniti detetu, naročito kada korist nije odmah uočljiva.

Naporno radim na tome da svojoj deci budem zabavan kad god im je to potrebno, istovremeno s druge strane pokušavajući da obavljam svoju roditeljsku dužnost i brinem o tome da se stvari obave. Uglavnom se to svodi na izbegavanje svih vrsta ekrana od mog dolaska sa posla pa do njihovog odlaska u krevet, što nije lak zadatak.

Nastojim i da promenim način gledanja na stvari. Dozvoljavam, na primer, deci da skaču na gomilu suvog lišća koje sam tek pokupio, bez obzira na to što ću opet morati da ga skupljam. Lišće uvek možete pokupiti, a njihovo detinjstvo je samo sad.

Ako biti odrastao znači žrtvovati deo zabave kako bi drugi mogli da se opuste i ne brinu o logistici i planiranju i o stizanju u školu na vreme, biću odrastao. To, međutim, ne znači da ne mogu da se zabavljam sa svojom decom. Samo znači da moram umeti da prepoznam kad je potrebno biti odrastao, a kada smem da budem dete.

Izvor: Detinjarije.com

Prethodna strana 1 2

Podeli tekst: