Učenici koji dobro vladaju maternjim jezikom spremniji za učenje svakog drugog gradiva. U suprotnom, oni ne razumeju nastavu ostalih predmeta i nisu u stanju da interpretiraju ono što su čuli ili učili.
Društvo za srpski jezik i književnost Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu podnelo je Inicijativu za uvođenje natpredmetnog statusa maternjeg jezika i književnosti što, između ostalog, podrazumeva povećanje broja časova u osnovnim i srednjim školama.
“Ideja je nastala pre dve godine kada je u Tršiću održana interkatedarska konferencija, kada su se sve katedre složile da se mora nešto preduzeti, jer smo već dve decenije na istom, lošem mestu kada je reč o Pisa testiranju i da se, uprkos stalnim reformama, ne mrdamo sa mesta već se vrtimo u krug” rekla je u emisiji Magazin na prvom profesorka srpskog jezika Jasna Janković.
Smatra da su neosnovane primedbe da su đaci preopterećeni brojem časova.
“Natpredmetni status pre svega ukazuje da treba povećati broj časova, jer mi imamo najmanji broj časova maternjeg jezika u Evropi. Minimalni broj u drugim zemljama je od sedam do čak deset nedeljno u Francuskoj. Kod nas đaci do petog razreda imaju pet časova, pa taj broj pada na četiri. U srednjoj se maternji jezik svodi na tri a u dualnom obrazovanju na samo dva časa nedeljno. Možda najdrastičniji podatak je da se na studijama stranih jezika ne predaje i maternji jezik”, naglasila je Jankovićeva.
Koliko je važno poznavanje maternjeg jezika, kaže Jasna Janković, vidi se u praksi gde su učenici koji dobro vladaju maternjim jezikom spremniji za učenje svakog drugog gradiva. U suprotnom, oni ne razumeju nastavu ostalih predmeta i nisu u stanju da interpretiraju ono što su čuli ili učili. Zato napominje da za vladanje maternjim jezikom moraju biti zaduženi nastavnici svih predmeta.
O nepoznavanju jezika slikovito govori i nedavno upozorenje dr Aleksandra Milanovića, upravnika Katedre za srpski jezik Filološkog fakulteta, da učenici na prijemnim ispitima ne znaju pisanu ćirilicu, slabo poznaju gramatiku. Ne znaju da sroče jezičko-stilski korektan imejl ili molbu, niti ijedan od jednostavnih žanrova svakodnevnog izražavanja. Studenti ne znaju da napišu referate i seminarske radove, zbog čega plaćaju agencijama da rade za njih.
Gošća Radio Beograda smatra da se ovako porazni podaci mogu promeniti samo u saradnji nadležnih institucija kao što su Nacionalni prosvetni savet, resorno ministarstvo i Zavodi za unapređenje obrazovanja koji su svi načelno podržali inicijativu ali se konkretni potezi i dalje ne preduzimaju.
Izvor: RTS
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Nastavnici sve češće odlučuju da napuste svoju profesiju
Na prvi pogled, nastavnika različitih profila u Srbiji ima dovoljno, pa čak i više od toga: kada neko napusti profesiju, na tom mestu se zapošljava drugi nastavnik. Međutim, malo se...
Kako zadržati koncentraciju – četiri dobre strategije za đake
U redu, koncentracija je važna. Ali, ponekad ju je teško održati. Za to su ti potrebne strategije – hej, da li se to upravo oglasio tvoj telefon? Ne gledaj ga! Koncentriši...
Kako odabrati pravu aktivnost za dete – i šta su Helen Doron programi?
Sve je veća ponuda raznih aktivnosti za decu – muzika, ples, jezici, sport, radionice samopouzdanja, matematika, vajarstvo, gluma.... Za školsku decu, tu su i muzičke skole, intenzivni treninzi, ispiti, ali...
“Znaš i sama koliko je teško sa jedinice doći do petice. Možda ću da je izvučem iz škole danas, videću…”
– Šta kaže? – Kao da će uskoro završiti ovi pre nas, pa će nas prozvati. Kaže da će brzo ići to sve. – Jel’ vidiš ti, samo nešto čekamo,...
Nema komentara.