Piše: Robert Buris, evolucioni psiholog
Uobičajeni odgovor je da je nasilnost simptom psihološkog problema. Da siledžije time pokazuju nisko samopoštovanje, da se stide sebe. Da su patološki agresivni i skloni sukobima. U ovim tumačenjima ima istine. Ali su psiholozi odnedavno počeli da se pitaju da li je nasilje za neku decu zapravo racionalna strategija koja omogućuje uspeh?
Naravno, nasilje je za svaku osudu i nema naučnika koji želi da ga opravda ili normalizuje. Međutim, razumevanje pravih izroka vršnjačkog nasilja zahteva i da se sagledaju koristi koje ovo ponašanje donosi nasilnicima.
Danijel Provenzano sa Univerziteta Vindzor u Ontaruju, sa svojim kolegama, u svom istraživanju je pronašao da nasilnici imaju u proseku više emotivnih i seksualnih partnera. Siledžije možda i preteruju kada izveštavaju o svojim ljubavnim uspesima. Veza između nasilja i seksa ipak ukazuje da maltretiranje vršnjaka može biti deo seksualne strategije.
Jedna od mogućnosti je da kadsa adolescent maltretira svog rivala, žrtva se povlači iz nadmetanja za partnerke. Možda će izbegavati žurke, školske sekcije i sportske timove. Što više suparnika siledžija ukloni iz društva, to sam ima veću prednost. Takođe, on promoviše svoju dominantnost koja mu podiže društveni status istovremeno svoje žrtve čineći manje privlačnim.
Provenzano i njegove kolege anketirali su na stotine mlađih i starijih adolescenata o njihovim iskustvima vezanim za maltretiranje i seks. Istovremeno su ih testirali psihološkim testovima ličnosti. Psiholozi obično osobine ličnost ocenjuju kroz pet dimenzija: otvorenost, savesnost, ekstrovertnost, pomirljivost i neuroticizam. Međutim, neki psiholozi smatraju da postoji i šesta dimenzija ličnosti: iskrenost-skromnost. Ova crta ličnosti objašnjava kako se ljudi razlikuju u svojoj iskrenosti, pravičnosti, poglepnosti i skromnosti. Oni koji imaju nizak skor kada je ova osobina u pitanju, lakše manipulišu drugima, varaju, kradu i smatraju da su bolji od svojih vršnjaka.
Provenzano je otkrio da upravo oni mladi kojima iskrenost-skromnost nije na visokom nivou imaju više seksualnih partnera, ali i da svoj uspeh na tom planu duguju svojoj agresivnosti. Drugim rečima, oni češće maltretiraju vršnjake i uspešniji su u privlačenju seksualnih partnera.
Među mlađim adolescentima, ekstrovertne osobe takođe prijavljuju više seksualnih partnera, ali do partnera ne stižu podsredstvom nasilja. Mlađi adolescentni manje pomirljive prirode takođe su skloniji nasilju, kao i stariji adolesenti kojima savesnost nije jača strana.
Zaključak naučnija je da se motivacija za maltretiranje menja tokom adolescencije, ali da su tinejdžeri koji pokazuju niski stepen iskrenosti i skromnosti vrše najviše nasilja u sviim uzrastima, obezbeđujući tako uspeh u ljubavnoj sferi.
Ova otkrića mogla bi pomoći pedagozima i borcima protiv vršnjačkog nasilja da se uspešnije uhvate u koštac sa ovim problemom. Kako naučnici pišu: „Mnoge metode borbe protiv vršnjačkog nasilja ne uzimaju u obzir seksualno nadmetanje kao cilj nasilja. Budući da je adolescencija period seksualnog sazrevanja, veoma je važno imati u vidu ovu činjenicu.“
Izvor: Psychology Today / Detinjarije.com
