Zašto ne treba da gutamo vitamine i antioksidanse

Ako blokirate taj mehanizam uzimanjem previše vitamina, naročito onih koji se reklamiraju kao antioksidansi, blokirate prirodnu sposobnost kontrole unutar svog organizma. Blokirate fiziološki proces. Remetite sistem koji još ne razumemo u potpunosti.

Sintetičke prečice

Izraz vitamin smislio je poljski naučnik Kazimir Funk, spajajući reči vitalno i amin u nešto nalik na amin života. Reč amin odnosi se na konkretnu hemijsku materiju koja sadrži azot i za koju se smatralo da je zaslužna za prevenciju bolesti beriberi, koju izaziva nedostatak vitamina B, a možda i drugih oboljenja nastalih usled nedostataka u ishrani. Pokazalo se da amin nije ta spasonosna materija, kao što su naučnici pomislili, ali nova reč se zadržala u upotrebi.

Vitamini su organske materije (drugim rečima, sadrže ugljenik) koje se udružuju s proteinima u našem telu, uglavnom stvarajući enzime čiji je zadatak da regulišu funkcije u organizmu. Mi sami ne možemo stvoriti dovoljno vitamina, ali lako ih možemo uneti ishranom. Većinu vitaminskih dodataka ishrani koji se danas prodaju nazivamo multivitaminima. To, očito, znači da sadrže više vitamina, od kojih je za 13 utvrđeno da su neophodni organizmu za normalno funkcionisanje: vitamin A, osam vrsta vitamina iz grupe B (tijamin, riboflavin, nijacin, pantotenska kiselina, B6, B12, folna kiselina i biotin), vitamin C, vitamin D, vitamin E i vitamin K. Bukvalno svi multivitaminski preparati sadrže vitamine u količini koja je nekoliko puta veća od onog što je organizmu zaista potrebno da bi se sprečio nedostatak vitamina. Na primer, 30 miligrama vitamina C dnevno sprečava skorbut, a toliko ga ima u polovini pomorandže. Neki multivitamini sadrže čak i neverovatnih 1.000 mg vitamina C.

“Bukvalno svi multivitaminski preparati sadrže vitamine u količini koja je nekoliko puta veća od onog što je organizmu zaista potrebno da bi se sprečio nedostatak vitamina.”

Oko polovine odraslih Amerikanaca uzima vitamine i druge dodatke ishrani, trošeći na to preko 25 milijardi dolara godišnje, pa mogu samo da zamislim koliki je prosečan godišnji trošak za nekoga ko redovno uzima multivitamine i dijetetske suplemente. Baš kao što godinama nismo imali slučajeve obolevanja usled nedostatka vitamina D, koji se javljaju u vidu oboljenja kostiju kao što su rahitis i osteomalacija, nismo imali ni druge bolesti usled nedostatka vitamina, osim izolovanih slučajeva usled jedinstvenih okolnosti ili uzroka koji ne odražavaju opšte stanje stanovništva. Skorbut je veoma redak, a kada se javi, to je kod pacijenata u dubokoj starosti ili alkoholičara, koji se drže ishrane lišene svežeg voća i povrća.

Nemam ništa protiv ljudi koji uzimaju vitamine da bi ispravili neki stvarni nedostatak ili radi nekog konkretnog stanja, na primer u trudnoći. Žene koje razmišljaju o začeću ili su već trudne, naročito u prvim mesecima trudnoće, svakako treba da porazgovaraju sa svojim lekarem o uzimanju specijalnih vitamina za trudnice. Mada se trudnički vitamini mogu kupiti i u slobodnoj prodaji, preporučujem da se uzmu na recept jer takvi preparati prolaze strožu kontrolu kvaliteta pa ćete biti sigurni da zaista dobijate ono što piše na etiketi. Za sve nas ostale, koji nismo u takvoj situaciji, uzimanje vitamina radi opšteg zdravlja jednostavno nema smisla. Vitamin je nešto što naše telo ne može da stvori, a sve vitamine koji su nam potrebni dobijamo iz hrane koju jedemo, pod uslovom da se potrudimo da jedemo i namirnice bogate hranljivim materijama iz prirodnih izvora. Više vitamina ne mora značiti bolje zdravlje. Mada su se čule tvrdnje o dopunjavanju vitamina putem multivitaminskih preparata – da nadoknadimo eventualne nestašice zbog ishrane koja nije idealna – ne smatram da je to racionalno. Majkl Polan je to sjajno izneo u svojoj knjizi U odbranu hrane: „Činjenica da neko mora napisati knjigu kako bi posavetovao ljude da jedu hranu može se uzeti kao dokaz stepena naše otuđenosti i zbunjenosti.“

Podeli tekst:

1 2 3 Sledeća strana