Polan je to dobro primetio. Zašto u ovo doba obilja moramo da uzimamo fabričke pilule kako bismo iz njih dobili vitamine i druge hranljive materije? Zašto smo se toliko udaljili od stvarnosti?

„Neverovatno je da trećina odraslih stanovnika razvijenih zemalja (što znači da imaju pristup najboljim i najhran­ljivijim namirnicama) uzimaju dodatke ishrani s antioksidansima.“

Jedan od glavnih razloga za to što smo se otuđili od obroka bliskih prirodi jeste činjenica da smo okruženi masom brze i prerađene hrane. Drugi je što smo navedeni na to da verujemo kako ćemo biti zdraviji i osećati se bolje ako pojačamo uzimanje vitamina i hranljivih materija kroz pilule, praškove, eliksire i tako dalje. I sama reč antioksidans postala je krilatica, a proizvodi s antioksidansima, kao i drugim materijama kao što su resveratrol, koji obećava da će ukinuti sve znake i simptome starenja, danas se prodaju kao da su fontana mladosti. Neverovatno je da trećina odraslih stanovnika razvijenih zemalja (što znači da imaju pristup najboljim i najhran­ljivijim namirnicama) uzimaju dodatke ishrani s antioksidansima. Ali šta zaista postižemo uzimanjem antioksidansa? Odgovor će vas možda iznenaditi.

Anti za antioksidanse

Hajde da se za trenutak vratimo pojmu antioksidansa. Po definiciji, antioksidans je materija koja može da blokira oksidaciju. Oksidacija, da razjasnimo i to, predstavlja normalan biološki proces. Oksida­cija se dešava svuda u prirodi, pa i u našem telu. Odvija se tokom prirodnog procesa metabolizma, jer to je način na koji telo pretvara kalorije (energiju) iz hrane i kiseonik iz vazduha u energiju koju će organizam moći da koristi. Oksidacija je, dakle, sastavni deo svakog bića, ali kada se otme kontroli, pa bude suviše oksidacije bez ravnoteže koju uspostavljaju antioksidansi, može postati štetna. Oksidacija, naravno, podrazumeva kiseonik, ali ne onakav kakav udišemo. Oblik kiseonika koji učestvuje u ovome je običan O, jer nije spojen s drugim atomom kiseonika u molekul (O2). Sama reč oksidacija često je korišćena u negativnom smislu, ali to je zapravo samo hemijska reakcija koja se odvija bezbroj puta u našem telu u toku dana, kako bismo održali život i zdravlje kroz određene bio­loške procese. Oksidacija potpomaže reakcije koje doprinose našem zdravlju, ali isto tako i one reakcije koje imaju suprotno dejstvo i nanose nam zlo.

„Sama reč oksidacija često je korišćena u negativnom smislu, ali to je zapravo samo hemijska reakcija koja se odvija bezbroj puta u našem telu u toku dana, kako bismo održali život i zdravlje kroz određene bio­loške procese.“

Možda bi pomoglo ako oksidaciju zamislite kao motor s unu­trašnjim sagorevanjem čiji se izduvni gasovi sastoje od nusprodu­kata koje nazivamo slobodnim radikalima (ili preciznije, reaktiv­nim vrstama kiseonika – reactive oxygen species, skraćeno ROS). Slobodne radikale prvi je otkrio Mozes Gomberg, na Univerzitetu u Mičiganu, još 1900. godine. To su molekuli koji su izgubili jedan elektron. Obično elektroni kruže svojim orbitama u parovima, ali spoljašnje sile kao stres, zagađenje, ultraljubičasto sunčevo zračenje i obične telesne aktivnosti (čak i disanje) mogu izazvati da se jedan od njih otrgne.