Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu
Antibiotici se nikako ne smeju koristiti za lečenje prehlade, a posledice mogu biti opasnije nego što možete i da zamislite. Zapravo ne postoji lek za prehladu, jedino što možete da uradite jeste da ojačate svoj imunitet.
Svedoci smo toga da je prehlada sigurno najrasprostranjenija respiratorna bolest današnjice. Svako od nas je iskusi barem jednom godišnje, a neretko i više puta. Koliko vas je odmah pohrlilo za antibiotikom na prvi znak prehlade – bilo da je u pitanju kašalj, curenje nosa, malaksalost ili bolovi u mišićima?
Antibiotici su nekako postali omiljeni lekovi za tretman najrazličitijih bolesti, pa ih svi rado uzimaju, a da se pre toga nisu ni konsultovali sa lekarom.
Da li znate koliko štetite svom organizmu ukoliko uzimate antibiotik za lečenje bolesti za koje nisu predviđeni?
Dakle, antibiotici su lekovi koji se koriste za sprečavanje rasta bakterija. To znači da oni deluju isključivo protiv bakterija! Svako ko je imao biologiju u školi i pažljivo pratio časove, zna da bakterije i virusi nikako nisu identični organizmi. Zašto bismo onda lekove koji su predviđeni da uništavaju bakterije, koristili za uništavanje virusa?
Kako upotreba antibiotika bez lekarskog recepta može da utiče na naše zdravlje?
Kada se antibiotici zloupotrebljavaju, tj. kada se masovno koriste za ono za šta nisu predviđeni – oni dovode do pojave koja se zove rezistentnost bakterija. Rezistentnost ili otpornost bakterija znači da one mutiraju i prestaju da budu osetljive na antibiotike koji su ih do tad uspešno iskorenjivali. To znači da uskoro i najobičnija bakterijska upala neće moći da se izleči dostupnim antibioticima, što može izazvati nasagledive posledice po zdravlje čitavog čovečanstva.
Čitajući najsavremeniju literaturu, jasno se da ustanoviti da naučnici strahuju da, ukoliko se nastavi trend masovne zloupotrebe antibiotika, uskoro neće postojati lek ni za najobičnije bakterijske bolesti.
Virusi su, sa druge strane, večiti predmet naučnih polemika na temu toga da li su to uopšte živi organizmi. Zato je postavljen prihvatljivi kompromis u naučnom svetu da su virusi zapravo na granici živog i neživog. Stoga je nekad veoma teško boriti se sa njima, a naročito je teško konstruisati takav lek koji bi efikasno mogao da iskoreni virus iz našeg organizma. Za sada, najefikasniji vid borbe protiv virusa jeste jačanje imunog sistema.
Imuni sistem je odgovoran za borbu protiv stranih napadača koji svakodnevno napadaju naš organizam, a virusi, pored bakterija, svakako prednjače.
Virusi su svuda oko nas. Zašto onda ne oboljevamo svaki dan?
A zašto se neko vrlo brzo razboli? Odgovor je veoma jednostavan – zato što je imuni sistem svakog od nas drugačiji, neko ima jači, a neko jednostavno slabiji i podložniji bolestima. Ono što možete da uradite kako biste sprečili oboljevanje od prehlade i nekih drugih blažih virusnih bolesti – jeste da svakodnevno jačate svoj imunitet prirodnim lekovima.
Prirodni lekovi su uvek bolja opcija od veštačkih suplemenata jer ih organizam bolje prihvata i ne izazivaju neželjena dejstva. Naravno, time štedite i svoju jetru – koja prerađuje svaki lek, suplement i toksin koji unesete u svoj organizam.
Bilo da se odlučite da svako jutro započnete čašom sveže isceđene limunade sa kašičicom meda, sveže pripremljenim čajem od đumbira ili kašičicom maslinovog ulja sa malo limunovog soka – nećete pogrešiti. Na taj način, vi ćete razbuditi svoj organizam na najzdraviji mogući način, ubrzaćete metabolizam i snabdeti svoje telo neophodnim vitaminima i mineralima za zdravo funkcionisanje svih telesnih sistema, pa tako i imunog sistema.
Kada je imuni sistem jak, onda on može da se bori protiv virusa i drugih stranih napadača na vaše zdravlje.
Nemojte se lečiti na svoju ruku!
Ne zaboravite da se prvo konsultujete sa lekarom ukoliko imate bilo kakve nedoumice oko svojih simptoma. Samo preciznim testovima koji se danas koriste u zdravstvu se može tačno potvrditi da li je uzročnik neke bolesti virus ili bakterija. Shodno tome, lekar će vam prepisati adekvatnu terapiju.
Dakle, savet lekara je da ne preuzimate njihovu ulogu na sebe. Zapamtite, antibiotici se koriste samo kod bolesti čiji su uzročnici bakterije, a prehlada je virusnog porekla.
Izvor: Detinjarije.com
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Kratkovidost u vreme korone: Zbog ekrana sve češće stradaju dečije oči
Sada kada deca zbog pandemije uglavnom školu pohađaju onlajn, a posle škole nastavljaju da igraju video igre i druže se...
Najnovije u porodilištima: Srbija uvela skrining za cističnu fibrozu
U našoj zemlji je uveden skrining na cističnu fibrozu, piše Telegraf rs. Informaciju da je ova vrsta pregleda obavezna od ove godine u svakom porodilištu potvrdili su iz Republičkog zavoda...
SAD: 40.000 dece izgubilo roditelja zbog Kovida 19
Mada su stariji od 65 godina najčešće žrtve ovog virusa, među umrlima mnogo je roditelja maloletne dece - naučnici sa univerziteta Pen Stejt utvrdili su pomoću statističkog modela da je...
Kovid 19 i mladi: Tinejdžeri koji su gojazni najkritičnija kategorija
U toku noći nije bilo prijema, ali vikend je bio sa nešto većim brojem prijema nego što smo očekivali, tako da ova nedelja kreće sa povećanim brojem pacijenata, većim nego...
Nema komentara.