Ona pokušava razgovorom da ih privoli na saradnju, ali ne uspeva. Na kraju kaže:“Videćete kad vam tata dođe“.
Piše: Branka Vasiljev, psiholog
Nemanja i Strahinja su braća. Nemanja ima pet, a Strahinja šest godina. Njihov tata kaže da su tipični dečaci, živahni, nestašni, traže pažnju i ispituju granice. Ne žali se na neke krupnije probleme u odnosu sa njima. Međutim mama i baka imaju drugačije mišljenje. Kažu: „Ne bi tata tako govorio da je po ceo dan sa njima“. U sredu su ostavili koru od banane na podu u predsoblju, mama se okliznula, malo je nedostajalo da se „polomi“. U četvrtak su baki tek opranu posteljinu pogodili blatnjavom loptom, a zatim joj sakrili naočare. U petak je baka otišla u dom zdravlja, a zaboravila da ponese zdravstvenu knjižicu. Mama brzo uzme knjižicu i uleti u auto da joj odnese. Tek na ulazu u grad spazi Nemanju kako viri iza zadnjeg sedišta, a rekla mu je da ne može da ga povede, da mora da ostane sa tatom i bratom… Pored svakodnevnih „iznenađenja“ koja priređuju, mama ih opisuje kao neposlušne, prkosne, svojeglave i žali se da neće da slože igračke, da uguraju biciklu u garažu, neće da beru jagode, prosipaju joj vodu za cveće, gacaju po tek opranom tepihu, međusobno se svađaju… Ona pokušava razgovorom da ih privoli na saradnju, ali ne uspeva, a kada joj „prekipi“ podvikne i zapreti, ali oni pobegnu i sakriju se. Na kraju kaže:“Videćete kad vam tata dođe“.
Pročitajte i: O međusobnim odnosima očeva i ćerki
Ali, kada tata dođe dečaci zaista menjaju ponašanje. Kad čuju da tata ulazi u dvorište jure da parkiraju bicikle u garažu, jer ako tata zatekne biciklu ili trotinet nasred dvorišta, on sve to zaključa u garažu i sutra ceo dan ne mogu da se vozaju. Tata ponekad radi i noćnu smenu pa tada danju spava. Mislite li da ga Nemanja i Strahinja bude lupajući vratima, jurcajući po kući, vičući ispod prozora? A, ne, nema jurcanja i vikanja dok tata spava. Pravila su im poznata i poštuju ih. Znate zašto? Zato što tatu shvataju ozbiljno, znaju da tata uradi ono što kaže. Nemanja i Strahinja se jako dobro sećaju onog rođendana na koji nisu otišli zato što su tatu probudili. Evo kako je to bilo. Tata je tog jutra stigao umoran sa posla. Dečaci su ga molili da ih vodi na proslavu rođendana njihovog druga. Tatin odgovor je glasio:“U redu, vodiću vas, ali pustite me da odspavam da bih mogao da vozim i posle ručka krećemo“. Ali, kako mu nisu dozvolili da odspava niti je bio u stanju, niti je želeo da ih vozi. Čuli su i mamu kako kaže:“ Pa ne znam, a da ih odvedeš bar na kratko, ja bih, ali sam počela da farbam kosu, pa deca su to, samo su nestrpljivi, žao mi…“. Međutim tata je bio odlučan:“Ne mogu da sedam za volan ovako neispavan, osim toga moraju da me shvate ozbiljno“.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Jung: Žmureći na svoje nedostatke, odrasli se dočepao vaspitavanja deteta
U odraslom se krije dete, večito dete, koje se još uvek formira, nikad kompletno, kome su potrebni stalna nega, pažnja i odgajanje. To je deo ljudske ličnosti, koji želi da...
Reč psihologa: Zašto su svađe između braće i sestara zapravo dobra stvar
Bilo da je razlog svađe običan keks, igračka ili nešto ozbiljnije, jednostavno morate prihvatiti da je to nešto što je normalno i nešto što je nemoguće izbeći. Ipak, prema mišljenju...
Jesper Jul: Danas postoje dve vrste roditelja koji neizbežno zapadnu u nevolje
Piše: Jesper Jul Pre samo 25 ili 30 godina postavljanje granica je bilo daleko jednostavnije nego danas. Tome je doprinela prvenstveno usaglašenost društva oko postavljanja granica unutar porodice, institucija, škola,...
Parentifikovano dete
Svi poznajemo neku „starmalu“ ili „starmalog“, decu koja su zrela za svoje godine i koja se ne ponašaju u skladu sa godinama koje imaju. Oni se brinu o mlađoj braći...
4 komentara