Zašto pedijatri greše?

Svaka “insajderska” ispovest pruža dragocene uvide u tajne jedne profesije, a kada se radi o lečenju dece, ulozi su veliki i svaka greška je neoprostiva. Zašto se onda toliko često dešavaju?

Piše: Jovana Papan
Dr Piter Palmijeri je pedijatar posvećen svom zvanju, koji se tokom 15 godina lekarske prakse uverio da isuviše njegovih kolega deci pruža nedovoljno dobru negu. Pokušao je da otkrije šta je uzrok tome i tako je nastala knjiga “Kad deca ispaštaju: Greške, zablude i nedostaci pedijatrijske nege” (Suffer the Children: Flaws, Foibles, Fallacies and the Grave Shortcomings of Pediatric Care).

U čemu lekari greše kad leče obične dečije bolesti, zašto dopuštaju da roditelji utiču na njihov sud, kako dolazi do toga da prihvataju sujeverja i vradžbine? Ovo su samo neki od problema kojih se dotakao u knjizi.

Svakako, Palmijeri primećuje, savremena pedijatrija postigla je ogroman napredak “Strašne zarazne bolesti poput dečije paralize, malih boginja i difterije skoro da su zaboravljene, nedonoščad teška jedva 250 grama preživljavaju, stopa izlečenja dečije leukemije je se višestruko uvećala, operacije se vrše čak na fetusima u materici a presađivanje organa postalo je rutinsko. ”

Nažalost, primećuje on, koliko god mnogo se postiglo kad su ozbiljni i teški slučajevi u pitanju, toliko se na nižim nivoima pedijatrijske nege tapka u mestu. Neke od najobičnijih bolesti se pogrešno leče a antibiotici se daju za virusne infekcije gde nikako ne mogu pomoći (Palmijeri to poredi sa postavljanjem mišolovke u kuhinju koju su zaposeli mravi). Kako bi to opravdali, lekari običnu prehladu proglašavaju za “skrivenu bakterijemiju” ili “sinuzitis”. A ishod je sve veća otpornost bakterija na lekove i širenje “superbakterija” poput zlatne stafilokoke (MRSA).

“Koliko god mnogo se postiglo kad su ozbiljni i teški slučajevi u pitanju, toliko se na nižim nivoima pedijatrijske nege tapka u mestu.”

Neki lekari zaboravljaju na svoju obuku i postaju žrtve suludih teorija iz sumnjivih izvora. Često greše ne iz neznanja ili gluposti, već usled ljudskih slabosti u kontekstu složenih odnosa između pacijenta, lekara i društva.

1 2 3 Sledeća strana

Podeli tekst: