Svaki učenik, odnosno student, kroz svoje obrazovanje će naići na period kada motivacija neće biti na zavidnom nivou. Najčešći razlozi za nedostatak motivacije su:
Foto: Pixabay
Motivacija je dispozicija ličnosti koja podstiče i usmerava određeno ponašanje. Podrazumeva postojanje želje za ostvarivanjem određenog cilja, ali i spremnost da se na putu ka tome uloži neophodan napor. Najbitniji je faktor za uspešno učenje jer garantuje održavanje pažnje i koncentracije, a dugoročno gledano, vodi ka postizanju uspeha. Na osnovu pokretača, mogu se razlikovati unutrašnja i spoljašnja motivacija.
Unutrašnja vs. spoljašnja motivacija
Koren unutrašnje motivacije je u zainteresovanosti za ono što se uči. Pokretač određene inacijative je u samoj ličnosti. Aktivnost sama po sebi, u ovom slučaju učenje, izaziva osećaj zadovoljstva. Moglo bi se reći i da je to cilju usmerena radoznalost. Kao krajnji cilj se ne opaža spoljašnja nagrada, a i ako ona izostane motivacija ne jenjava. Počiva na uverenju ,,hoću i želim da uradim to’’.
Spoljašnja motivacija dolazi iz okruženja, iz želje da se ostvari određeni cilj, odnosno da se izbegne posledica koja bi proistekla iz neostvarivanja, na primer, da se dobije dobra ocena, da se ispune očekivanja roditelja, da se izbegne kazna, da se ispune uslovi za dobijanje stipendije, da se stekne diploma koja će obezbediti siguran posao i finansijsku stabilnost. Počiva na uverenju ,,moram da uradim to’’. Stoga, spoljašnja motivacija može biti: 1) pozitivna, podstaknuta prethodnim pohvalama i nagradama, ili 2) negativna, podstaknuta prethodnim neuspehom, strahom od neuspeha i/ili kaznom. U oba slučaja nagrada je sama po sebi cilj. Aktivnost se gasi kada nema potkrepljenja. Ukoliko je motivacija isključivo spoljašnja, pamćenje će vrlo verovatno biti kratkoročno jer se i uči samo za konkretnu situaciju.
Koji su najčešći razlozi za nedostatak motivacije?
Svaki učenik, odnosno student, kroz svoje obrazovanje će naići na period kada motivacija neće biti na zavidnom nivou. Najčešći razlozi za nedostatak motivacije su:
Nepostojanje ciljeva – ako nema cilja, učenje deluje besmisleno jer ne vodi nikud. Bitno je i to da postavljeni cilj bude jasan, specifičan i realan. Ukoliko je cilj izvan granica postojećih mogućnosti, osoba usvaja uverenje da je učenje uzaludno. Na primer, ako je cilj naučiti 200 strana za jedan dan, sasvim je verovatno da će se odustati i pre nego što se počne. Ukoliko je cilj ispod granica nečijih mogućnosti, mnogi potencijali će ostati neiskorišćeni, što će, takođe, proizvesti osećaj nezadovoljstva.
Nedostatak samopouzdanja, odnosno sumnja u vlastite sposobnosti – u ovom slučaju, biće od pomoći podeliti put do konačnog cilja na niz manjih koraka koji će se postepeno prelaziti, a svaki od njih uticati na jačanje sigurnosti. Takođe je bitno fokus sa strahova premestiti na ciljeve. Kako? Tako što se jednostavno, bez odlaganja, počne sa učenjem. Samim tim će se razviti određena doza zadovoljstva jer nije još jedan dan protekao u brizi i posmatranju kako vreme odmiče, a ništa nije postignuto. Nesigurnost može voditi ka razvijanju slike o sebi kao neadekvatnoj osobi za određeno zanimanje, odustajanju od školovanja, anksioznosti i depresiji pa je neophodna i pomoć i podrška okruženja – roditelja, nastavnika, društva iz odeljenja/sa fakulteta, pa i stručnog lica.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: OBRAZOVANJE
Pedagog Snežana Golić: Kako pomoći detetu oko profesionalne orijentacije
Ovih dana aktuelna je profesionalna orijentacija. Pedagog Snežana Golić podelila je sa nama svoje savete roditeljima maturanata: Informator nije biblija Nemojte sa...
“Poklonite im ocene” – reakcije na upustvo Ministarstva prosvete o ocenjivanju
Upustvo koje je Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo direktorima srednjih škola da se u buduće prilikom ocenjivanja insistira samo na bitnom sadržaju neće mnogo promeniti dosadašnji proces provere...
Katastrofalno znanje srednjoškolaca
Piše: V. Andrić Gimnazijalci su u proseku uspeli da reše tek dva od 20 zadataka iz matematike, a đaci srednjih stručnih škola jedan. Na testu iz srpskog jezika, gimnazijalci su...
Kao prosvetni radnik POTPISUJEM da ova školska godina nije izgubljena
U proteklih godinu dana, čini mi se da smo se svi pokazali kao odlični kritičari, da smo svi iznosili argumente najpre protiv onlajn nastave, pa zatim protiv povratka u školu,...
Nema komentara.