Zašto su deca tako nemoguća u blizini svojih majki?

Kukanje, plač, bacanje igračaka, vešanje po vama čim ste ušli kuću. Poznato? Ma vi ste zapravo jedna srećna mama.

Dolazite po svoje dete u vrtić i vaspitačice ga hvale kako je samo dobar, mio i poslušan. Ostavite ga malo kod bake i ona je oduševljena njegovom dobrotom te se baka u čudu pita zašto vi stalno gunđate na njegovo ponašanje. Radite i dete je celi dan s tatom – dobro, zabavno, poslušno, kolegijalno – sušta suprotnost onom ponašanju kada je s vama. U čemu je kvaka? Zar doista toliko ne vole svoje mame da ne propuštaju nijednu priliku kako bi vam malo zagorčali život?

Pročitajte i: Epidemija popustljivog vaspitanja: Ko je gazda u ovoj kući?

Ako ste se već sto puta uhvatili za glavu u pitanju – Zašto? O, zašto? Znajte da je to zato što vas vole najviše, vi ste njihova sigurna luka i iako vam se ponekad čini da ste im ujedno i kanta za sve njihove negativne emocije, to je zato što je to upravo tako.

Nema veće sigurnosti od majke koja voli, koja razume, koja se trudi pomoći svom detetu, pa kada vas nema deca u sebi jednostavno skupljaju sve svoje proživljene utiske i čekaju samo vas da vam ih istresu. One dobre emocije koje su ih okupirale, nedostajanje koje su osećali, njih će ispoljiti zagrljajem, poljupcem i skakutanjem oko vas – i to vam neće smetati. To će vas i više nego usrećiti no već sekundu nakon započet će kukanje, plač, bacanje igračaka, vešanje po vama uz krikove… situacija koja vas ubija u pojam jer ne razumete šta se to upravo dogodilo pa su baš sada tako poludeli.

Podeli tekst:

1 2 Sledeća strana