Broj žena u Srbiji koje u prvih šest meseci posle porođaja svoje bebe hrane isključivo dojenjem u poslednjih pet godina pao je sa 15 na 13,7 odsto.
Tek svaka sedma majka hrani bebu samo svojim mlekom, a nešto manje od polovine porodilja doji svoju bebu uz dodatak formula, poražavajući su i alarmantni rezultati istraživanja Unicefa za proteklu godinu. Blagodeti koje od dojenja imaju i mama i beba ništa ne može da zameni, ali poražavajuća činjenica je da i pored toga veoma mali broj žena u Srbiji to i čini.
Neraskidiva veza sa detetom
Povezanost između majke i tek rođene bebe nešto je sasvim jedinstveno u prirodi. A dojenje kao srž te povezanosti hiljadama godina bilo je jedini izvor hrane, pića, života za tek rođenu bebu. I mada je svet toliko napredovao, naučnici ni dan-danas nemaju magičnu formulu prema kojoj bi stvorili nešto nalik majčinom mleku. Koliki značaj dojenje ima za bebu govori i to što Američka akademija za pedijatriju preporučuje da majčino mleko treba da bude osnovna hrana deci do kraja prve godine života, pa i nakon toga, dok Svetska zdravstvena organizacija savetuje majkama da doje decu do kraja druge godine, pa i posle toga.
Samo 13,7 odsto majki u Srbiji hrani bebu isključivo svojim mlekom prvih šest meseci posle porođaja
Estetika kao prepreka
Zašto onda tako malo žena u Srbiji doji? Najveći razlog, prema rečima psihoterapeuta Zorana Milivojevića, jeste estetski. Pored raznih predrasuda, manjka informacija, ovo je, nažalost, najveća prepreka kod mladih majki da svojoj bebi pruže najbolju osnovu za dalji život.
– Prisutan je strah da će žlezda, to jest dojka, da hipertrofira i da se kasnije opusti. A jedan od imperativa kod žena u Srbiji, kao i svuda, jeste da budu lepe i privlačne. Treba nakon porođaja srediti i stomak, vratiti staru kilažu… – priča dr Milivojević.
On dodaje i da te žene imaju jasan stav i namerno ne žele da doje, a svemu tome doprinosi i agresivna kampanja kompanija da je dohrana skoro ista kao majčino mleko.
– S druge strane, tu su i one žene koje imaju nesvesni otpor prema dojenju. One svesno žele, ali istovremeno nesvesno i ne žele da doje, pa se sve zakomplikuje, dojke se upale, nestane im mleko… – kaže Milivojević.
Dopuna dojenju neophodna je samo ukoliko beba izgubi sedam do deset odsto težine koju je imala pri rođenju
Dojenje važno za imunitet
Prema rečima dr Nevenke Dimitrijević, lekara opšte prakse, priroda je sve uredila tako da majčino mleko sadrži sve gradivne materije u potrebnom odnosu (ugljene hidrate, masti, belančevine, minerale i vodu), koje su bebi neophodne za rast i pravilan razvoj.
– Pored toga, sisanjem se obezbeđuje prisustvo pasivnog imuniteta na neke bolesti koje je majka preležala, a beba razvija i emocionalni odnos bliskosti sa majkom – kaže dr Dimitrijević.
Ipak, najznačajnija praktična prednost dojenja jeste činjenica da se dete hrani direktno sa izvora, pa su tako ispunjeni osnovni higijenski uslovi pri ishrani. A to najviše odgovara bebinom još nerazvijenom sistemu organa za varenje i njenom stanju lokalnog imuniteta. Ovo je naročito važno ako se u obzir uzme poražavajući podatak da je u svetu zbog crevnih infekcija izražena velika smrtnost dece mlađe od pet godina, kao i zbog činjenice da dojenje smanjuje opasnost od ovih infekcija, ali i od infekcija organa za disanje. A ono što bi svaka majka koja se iz bilo kojih razloga dvoumi da li da doji trebalo da zna jeste da je rizik za smrt bebe u prvih šest meseci 14 puta veći kod nedojene deco nego kod one koja se hrane isključivo majčinim mlekom.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: BEBOLOGIJA
Trudnoća i verovanja kod amazonskih Indijanaca: Jedna majka, mnogo očeva
Brazil je velika južnoamerička zemlja koja u sebi objedinjuje mnogo različitih zajednica. Plemena Amazonije predstavljaju pravu riznicu tradicija i rituala, među kojima značajno mesto zauzimaju i prakse vezane za trudnocu...
Ne volim da budem trudna i ne izvinjavam se zbog toga
Postoji ta romantizovana predstava kakva trudnica treba da bude i kako da se ponaša. Žena bi trebalo da bude opčinjena čudom koje se dešava u njoj i potpuno zaljubljena u...
Zašto majke celog sveta nose decu na levoj strani?
Kada majka podigne dete, u velikoj većini slučajeva, drži ga na levoj strani tela. Ovo ponašanje zajedno je ljudima i drugim primatima, a nova istraživanja pokazuju da je tipično i...
Rođeni blizanci iz embriona zamrznutog pre 30 godina
U američkoj državi Tenesi rođeni su blizanci iz embriona zamrznutog pre više 30 godina. Ovo je verovatno novi rekord za najduže zamrznute embrione iz kojih su uspešno rođene bebe. Čuvani su na...
Estetika može, dragi dr, biti razlog i ZA dojenje, jer troši kalorije!
Dakle dr. Milivojević se sad razume i u dojenje!?
Mislim da treba vise podrske dojenju preko svih medija, a pre svega konkretnije edukacije trudnica i porodilja, i velike podrske okoline(patronazne sestre, porodice, prijatelja) u teskim danima posle porodjaja dok se uspostavlja laktacija.
Ja sam istinski zelela da dojim svoju decu. Svog starijeg sina sam dojila 18 meseci a mladjeg 13. Oba porodjaja su bila na carski rez ali sam bila strpljiva i sacekala da mleko dodje. Prvih par dana obojica su pili po par kapi iz male casice. I slazem se sa tim da zene ne mogu da doje jer podsvesno ne zele to da rade. To je neopisivo blazenstvo koje sam zelela da traje sto duze i uspela sam oba puta. Majke pazite sta zelite!
U prvoj trudnoći sam pogrešila jer se nisam ni malo informisala o dojenju. Mislila sam da tu nema neke mudrosti i da to ide sasvim prirodno.
Nakon porođaja su doneli bebicu, stavili mi je u naručje i rekli :” Majka, beba je gladna, nahrani je.” To je sve od pomoći što sam u porodilištu dobila od laktacijskih sestara. Po izlasku iz bolnice me je patronažna sestra ubeđivala da nemam mleka i da dam bebi dohranu.
Nisam znala da ne kreće mleko svim ženama odmah nakon porođaja, nisam znala da treba bar mesec dana da se uskladi ponuda/potražnja, nisam znala da su ragade uobičajena pojava… Ja nisam znala, a žene čiji je posao da to znaju i prenesu svoje znanje mi nisu rekle. Uspešno sam dojila dve godine i to samo zahvaljujući svojoj upornosti i neizmernoj podršci i pomoći mog supruga.
Da sublimiram: nemojte se oslanjati ni na koga, obavezna edukacija za vreme trudnoće, laktacijske sestre koje bi svakoj porodilji posvetile bar deset minuta za tih par dana, patronažne sestre koje bi majkama pružile neophodnu podršku ZA dojenje a ne dohranu.
Zanimljivo je da taj isti Unicef svojim zaposlenim porodiljama daja samo mesec i po dana porodiljskog odsustva, te ako njihova radnica želi da doji bebu, može, ali tako što će joj je neko tokom dana donositi na posao na podoj. Ako doda nešto odmora tom porodiljskom odmoru, u najboljem slučaju se vraća kada beba ima oko tri meseca. Sa druge strane, ja ne znam odakle se stalno javljaju ovi tekstovi sa ovakvim podacima, oko mene su sve žene dojile koje su mogle i imale mleka, svakako su se sve potrudile da probaju, dojila je čak i ona koja je nekada kao devojka govorila da nema šanse da će. Dalje, previše se kroz ove tekstove insistira na povezanosti majke sa detetom preko dojenja, ispade onda da sve one koje to nisu mogle da rade nisu povezane sa svojom decom. Duhovna povezanost i bliskost su nešto što se stvara i gradi tokom celog detinjstva, a ne samo kroz dojenje i odgovaranje na sve potrebe bebe.
Novim mamama je pptrebna ppdrska najblizih koje skoro i da nema. Morate biti uporne. Mene su plasili da je beba gladna kao i da verovatno nemam dovoljno mleka. Oba deteta su rodjena sitnija. Ali ja sam bila uporna. Sina sam dojila dve godine a sad bebu prvih 6 meseci isklucivo dojila i bucmasta je kao mala bombica.
Savet, nadjite pedijatrijsku sestru da Vam razradi grudi i otcepi kanale nakon porodjaja i sve ce biti kako treba.
Srecno