Počeću citatom iz pisma koje sam dobila od Ivana (18 godina):
Кako su mi dosadili svi ti ljudi koji traže poštovanje samo zato što su rođeni 20 ili 40 godina pre mene. To je kao da smatrate da je lično vaša zasluga to što ste rođeni u Švajcarskoj ili SAD, a ne u Indoneziji ili Nigeriji. Pa to nije razlog da neko bude „prva klasa“. Ako hoćeš poštovanje, ponašaj se tako da ga zaslužiš. Zašto bi deca morala da poštuju nastavnike, ili trenere koji su kao ličnosti nula? Ili roditelje koji su se zapetljali u svom životu? Zato što su „svi resursi“ u njihovim rukama? Super! Onda recite ovako: uradi to i to i dobićeš činiju sa hranom. Grubo, ali iskreno. I nije to sve od čega mi je muka.*
U vreme kada sam i sama bila tinejdžerka i odrastala u prilično kriminalizovanom okruženju zajedničkih unutrašnjih dvorišta i komunalnih stanova, mi, naravno, uopšte nismo bili cvećke. Ali ideja da se „stariji moraju poštovati“ nije se dovodila u pitanje niti je u nama izazvala bilo kakav bunt: naravno da ima da se poštuje, iako ne uspeva uvek. Od tada se situacija promenila. Naši savremeni tinejdžeri uopšte ne smatraju da je „poštovanje starijih“ aksiom; za njih se poštovanje starijih ne podrazumeva.
Posle nekoliko razgovora i pisama, u kojima su iskazana mišljenja slična onom na početku teksta, odlučila sam da saznam zašto mlađa generacija poštuje odrasle i sprovela anketu. Uzrast ispitanika je od 14 do 22 godine (želela sam da dobijem detaljne, argumentovane odgovore, a od mlađih tinejdžera ih je teško dobiti). Ukupno je anketirano 70 osoba, od toga 34 muške i 36 ženskih. Trebalo je da svako navede nekoliko osobina i odlika koje poštuje kod starijih. Rezultate sam grupisala od najviše do najmanje učestalih.
A sada, dragi čitaoci, zastanite i pokušajte da pogodite zbog čega, prema rezultatima moje ankete, tinejdžeri najčešće poštuju odrasle.
Odgovor glasi: zbog iskrenosti. To je bio odgovor 45 od 70 ispitanika. Pritom, formulišu iznenađujuće precizno, na primer:
„Ogromno poštovanje zaslužuju oni retki nastavnici koji se bar trude da nas ne lažu“, kaže Anja (15 godina).
„Na svetu ima toliko laži i prevare, koje je teško razlikovati od istine, tako da poštujem one odrasle koji ne lažu bez potrebe, zbog lepote ili zarade“, kaže Andrej (16 godina).
„Danas je ceo svet, posebno virtuelni, jedna ogromna izmišljotina, simulakrum, sve može da bude laž – reči, izgled, osećanja, pa ako ljudi bar pokušaju da kažu istinu, ja to veoma poštujem i voleo bih da budem kao oni i da imam snage da i ja tako radim“, kaže Vadim (21 godina).
Da budem iskrena, dobivši ovaj rezultat, bila sam veoma zadovoljna, jer je to upravo ono što stalno govorim roditeljima: pokušajte da manje lažete svoju decu, oni su na laž veoma osetljivi.
Sledeća stavka po učestalosti (33 osobe) prilično je reklamnog karaktera: poštujemo one koji su nešto postigli u životu. Naravno da sam u svih 33 slučaja precizirala: šta tačno? Кoja dostignuća nas zanimaju? Neko je ukrao milion i sad ga uspešno vrti – da li je to za poštovanje? Ili je pljunuo najdalje i ušao u Ginisovu knjigu rekorda – može to? Posle mog pojašnjenja 20 od 33 je preformulisalo odgovore u duhu: postigao je nešto za sebe, ali to je istovremeno na koristi drugima. Na primer, došao je do otkrića, stvorio nešto korisno, popularno, interesantno za druge, postao uspešan šef kompanije koja zapošljava mnogo ljudi itd. Sem toga njih 13 je reklo: krađa i pljuvanje su takođe dostignuća, bolje i to nego nikad ništa, poštujemo.
Sledeća tačka je, priznajem, bila potpuno neočekivana za mene pa malo i obeshrabrujuća (31 tinejdžer ju je zabeležio) – poštujemo odrasle koji dobro izgledaju. Pritom se ne radi samo o izgledu, crtama lica i tako dalje. Negovanost, stil oblačenja i ponašanja, način ophođenja sa okolinom, stas – ako je sve lepo uklopljeno, smatraju da je osoba uložila trud, radila na sebi pa time i zaslužila poštovanje. Na moje pitanje: „Dešava li se da je sve to dobijeno nasleđem, plod porodičnog vaspitanja i skupog obrazovanja, odnosno praktično bez mnogo ličnog truda?“ – dobila sam odgovore: „Da, dešava se, ali veoma retko. Tako da svejedno poštujemo, uzalud pokušavate da osporite.“ Ovde bi verovatno trebalo uvrstiti i nekoliko odgovora poput „poštujemo one koji uprkos nekim nevoljama umeju da ‘drže glavu visoko’.“
I sledeća tačka je vrlo zanimljiva jer bezmalo doslovno citira izreku koja se pripisuje Кonfuciju: „Naša najveća snaga nije u tome da nikad ne padnemo, već da se svaki put kad padnemo – podignemo. .“ Ispostavilo se da su svi anketirani tinejdžeri „negde nešto čuli“ o Кonfuciju ali niko od njih nema pojma o čemu je govorio. Njihovim rečima to glasi ovako: poštujemo onoga ko ne odustaje pred raznim teškoćama i iskušenjima, kao i one koji se nisu predali, koji su imali loše karte ali su na kraju pobedili u ovom ili onom smislu (dva puta su spomenuli film „Forest Gamp“, tri puta sopstvene roditelje i pet puta babe i dede).
Nešto ređe ispitanici su naveli i sledeće:
* um, sposobnost da se interesantno razmišlja i jasno govori;
* čisto materijalno bogatstvo, raskoš, posedovanje mnogih skupih stvari („Razumem da je ovo površno, ali ipak osećam, možda ne baš poštovanje, ali uvažavam“, primećuje Igor, 19 godina);
* dobrota na delu („Ljudi koji spasavaju životinje, usvajaju decu, posebno sa invaliditetom – ja to veoma poštujem“, kaže Marina, 16 godina);
* ponašanje onih koji se usuđuju da idu protiv nečega opšteprihvaćenog (školski primer tinejdžerske sklonosti ka buntu);
* sposobnost da budeš primećen (u bilo kom smislu i na bilo koji način);
* iskrena vera u nešto – „to je tako retko“ (ima se u vidu ne toliko religija koliko pogled na svet u celini);
* poštovanje drugih („spreman sam da poštujem one koji poštuju mene“ – starozavetno „oko za oko“).
I meni najdraže od svih individualnih mišljenja: „Veoma poštujem one ljude koji već dugo žive i nikada nisu bili zli, čak i ako nisu postigli ništa posebno, nisu se obogatili i nisu postali poznati, ali imaju mirnu savest. Oni su izvor svetlosti i nade za druge“, rekla mi je Asja (17 godina).
* Navodi se u izmenjenom obliku.
Katarina Murašova
Odabrala i prevela Vesna Smiljanić Rangelov
Izvor: snob.ru
Izvor: Detinjarije.com
