Piše: Lorin Najt
Kad je moj najstariji sin bio dete, poput mnogih drugij novopečenih roditelja, svake večeri imali smo muke da ga uspavamo. Sve smo pokušavali, uključujući i večernju kupku radi “opuštanja”, koju toliki stručnjaci preporučuju. I mada je uživao u svom ritualu (naročito kad je bio dovoljno veliki da se igra u kadi), izgleda da njegova koža i nije toliko uživala. Po rukama i nogama pojavile su se površine grube kože koja svrbi – blagi ekcem koji smo mazali losionom posle svakog kupanja.
Tada još nismo bili sabrali dva i dva i shvatili da neprestano kupanje može biti uzrok njegove grube kože. Ali, kako su tekle godine a naše obaveze rasle, budući da smo dobili još dva sinčića, večernja kupka počela je da se proređuje. Nekada ne bi bilo vremena, nekada snage. I desila se čudna stvar. Kada bi deca ostala dva (ili više, priznajem) dana bez kupke, koža našeg najstarijeg sina delovala je zdravije i manje iritirano. Sa zadovoljstvom sam primetila da nijedan od dečaka nije izgledao prljavo niti loše mirisao. Naravno, bilo je lakše proći sa manje kupanja tokom zimskih meseci kada je manje valjanja u prašini. Ali, počela sam da se pitam, da li je svakodnevno kupanje zaista neophodno za mališane? Štaviše, da li je čak šetno? Mogu li deca biti previše čista?
Rob Dan, profesor biologije i pisac knjige “Živi svet naših tela” (The Wild Life of our Bodies) kaže da je medicinska zajednica neumorno (i dobronamerno) radila na uklanjanju što je više mikroba moguće sa naših tela, te da prekomerna upotreba antibiotika, antiseptika, antihelmitinika (sredstava protiv parazita) i pesticida danas donosi više štete nego koristi našim telima. Preterana čistoća loša je za naš imunitet, kome su potrebni mikrobi i crevne bakterije kako bi dobro funkcionisao i održavao nas u zdravom stanju, braneći nas od opasnih patogena.
Strah od klica koji smo razvili kao društvo, nije bezrazložan. Od početka 17. veka do kraja 19. veka, porodiljska groznica kosila je majke u bolnicama nekada i u čak 40% slučajeva, zahvaljujući tome što su lekari porađali žene neopranih ruku (često odmah nakon što bi u susednoj sobi radili autopsiju). Sa uvođenjem higijenskih mera na operacijama i prilikom porođaja, ove infekcije skoro su nestale, a pojedinačni slučajevi koji se dese, leče se antibioticima. Jasno je da nam je čistoća važna za sprečavanje infekcija i smrti, naročito u osetljivim okruženjima kakve su bolnice i hirurške sale. Ali, treba li iste mere svakodnevno da primenjujemo i na našoj zdravoj i otpornoj deci?
Odgovor je, naravno – ne.
Izreka je:
Od smrada još niko nije umro.