Zbog čega je tišina veoma dobra za vaš mozak

Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pre pet godina buku zagađenjem i kugom modernog sveta, zaključujući da “postoje brojni dokazi da izlaganje buci ima negativne efekte na zdravlje populacije.” Od tada se nije mnogo promenilo, čini se da je tehnika još doprinela da konstantno budemo izloženi zvucima. Naravno, tu su TV, radio i različiti zvuci koji non-stop dopiru iz okoline, a mali broj onih je koji ne koriste slušalice za muziku. Koliko momenata svakoga dana provedete u totalnoj tišini? To je retoričko pitanje, naravno.

Zato jer im smeta buka, sve više ljudi pokušava da pronađe svojih “deset minuta” svakog jutra ili večeri, tokom kojih će se osloboditi stresa, i povratiti fokus i kreativnost. Evo četiri naučna razloga zbog kojih je važno imati trenutak totalnog mira.

Sedam navika za postizanje smirenosti

1. Tišina oslobađa od stresa i napetosti

Florens Najtingejl, čuvena društvena aktivistkinja i britanska medicinska sestra u 19. veku, napisala je da je “nepotrebna buka najokrutnije odsustvo brige koje može da utiče i na bolesne i na zdrave.” Ona tvrdi da bespotrebni zvuci mogu da izazovu bol, nesanicu i da umanje tempo oporavka pacijenta. Ispostavilo se da je buka povezana sa visokim krvnim pritiskom i srčanim udarom, podjednako kao i sa gubitkom sluha i ukupnog zdravlja. Jaki zvuci mogu da podignu nivo stresa aktiviranjem amigdale u mozgu i oslobađanja hormona stresa kortizola. Neobjavljena studija 2004. psihologa životne sredine dr Krega Zimringa ukazuje na to da viši nivoi buke u neonatalnoj intenzivnoj nezi dovode do visokog krvnog pritiska, povećavaju broj otkucaja srca i poremećaja sna kod pacijenata. Kao što previše buke može da izazove stres i tenziju, istraživanje je otkrilo da tišina izaziva suprotan efekat i oslobađa tenziju u mozgu i telu. Studija iz 2006. objavljena u magazinu “Srce” potvrdila je da dva minuta tišine može da bude više relaksirajuće od slušanja muzike koja opušta, što su i pokazale promene u krvnom pritisku i cirkulaciji krvi u mozgu tokom ispitivanja.

Koja dragocenost je vrednija od većine stvari na koje je trošimo?

Antibiotici ubuduće – samo kad stvarno zatreba

Ugljenične nanocevi u plućima dece

Briga o unucima „podrazumeva” i viruse

Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori – Vladeta Jerotić

Ako ne postanemo bolji, postaćemo gori “Čovek je biće progresa i regresa. Ako ne radimo svaki dan nešto valjano, za nekoliko dana i ono valjano što smo nekad naučili, počinjemo...

Dobar brak: Zašto ljubav nije dovoljna

Autor: Zoran Milivojević Ljudi nekada veruju da je ljubav moćna sila koja može da ljude promeni, izleči, da ubrza njihov emotivni razvoj, da ih motiviše da urade nešto što inače ne...

Mitovi o samopomoći ili kako preživeti ludilo popularne psihologije

Piše: Darko Tadić „Emocionalna inteligencija“, „unutrašnje dete“, „samo-aktuelizacija „, „neurolingvisitčko programiranje“, „moć podsvesti“, „indigo deca“, „porodične konstelacije“ – jezik popularne psihologije je infiltrirao svaki nivo naše kulture, i ubedio nas...

Da li znate šta znače najpoznatija srpska muška imena?

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, sledi lista najpopularnijih muških imena u Srbiji u poslednjih 50-ak godina i njihova značenja. Tako se zove hiljade dečaka, ali ni oni ni roditelji...