Svetska zdravstvena organizacija proglasila je pre pet godina buku zagađenjem i kugom modernog sveta, zaključujući da „postoje brojni dokazi da izlaganje buci ima negativne efekte na zdravlje populacije.“ Od tada se nije mnogo promenilo, čini se da je tehnika još doprinela da konstantno budemo izloženi zvucima. Naravno, tu su TV, radio i različiti zvuci koji non-stop dopiru iz okoline, a mali broj onih je koji ne koriste slušalice za muziku. Koliko momenata svakoga dana provedete u totalnoj tišini? To je retoričko pitanje, naravno.
Zato jer im smeta buka, sve više ljudi pokušava da pronađe svojih „deset minuta“ svakog jutra ili večeri, tokom kojih će se osloboditi stresa, i povratiti fokus i kreativnost. Evo četiri naučna razloga zbog kojih je važno imati trenutak totalnog mira.
Sedam navika za postizanje smirenosti
1. Tišina oslobađa od stresa i napetosti
Florens Najtingejl, čuvena društvena aktivistkinja i britanska medicinska sestra u 19. veku, napisala je da je „nepotrebna buka najokrutnije odsustvo brige koje može da utiče i na bolesne i na zdrave.“ Ona tvrdi da bespotrebni zvuci mogu da izazovu bol, nesanicu i da umanje tempo oporavka pacijenta. Ispostavilo se da je buka povezana sa visokim krvnim pritiskom i srčanim udarom, podjednako kao i sa gubitkom sluha i ukupnog zdravlja. Jaki zvuci mogu da podignu nivo stresa aktiviranjem amigdale u mozgu i oslobađanja hormona stresa kortizola. Neobjavljena studija 2004. psihologa životne sredine dr Krega Zimringa ukazuje na to da viši nivoi buke u neonatalnoj intenzivnoj nezi dovode do visokog krvnog pritiska, povećavaju broj otkucaja srca i poremećaja sna kod pacijenata. Kao što previše buke može da izazove stres i tenziju, istraživanje je otkrilo da tišina izaziva suprotan efekat i oslobađa tenziju u mozgu i telu. Studija iz 2006. objavljena u magazinu „Srce“ potvrdila je da dva minuta tišine može da bude više relaksirajuće od slušanja muzike koja opušta, što su i pokazale promene u krvnom pritisku i cirkulaciji krvi u mozgu tokom ispitivanja.
