Ljudi između 20. i 30. sve više traba psihijatrijska pomoć. Imaju “lajkove”, ne i prijatelje, ljubavne veze, podršku
Autor: Aleksandra Vasić
ČAK 60 odsto onih kojima je potrebna psihijatrijska pomoć u lečenju depresije jesu mladi ljudi između 20. i 30. godine života, pokazali su podaci domova zdravlja u Beogradu. Usamljenost, život koji se svodi na korišćenje društvenih mreža, nedostatak emotivne veze i besparica, jesu razlog što mladi posećuju psihijatra u čak 80 odsto slučajeva.
Zbog problema sa depresijom, pacijenti prvo traže pomoć lekara opšte prakse, koji ih zatim upućuje na psihijatre u Domu zdravlja. Broj onih koji tokom jednog dana potraže pomoć, u poslednjih godinu dana je udvostručen.
– Razgovor uglavnom počinje tako što pokušavam da ih opustim, i saznam razlog zbog kojeg su tu. Počinje plač, uz objašnjenje: “Nemam sa kime da se družim, nemam gde da izađem, nemam momka… Pogledajte koliko imam pratilaca na ‘Instagramu’, a nemam gde!” – svakodnevnu situaciju objašnjava psihijatar Maja Perić iz Doma zdravlja “Zvezdara”.
Na lečenju je najviše devojaka, koje često depresiju objašnjavaju time što nemaju dovoljno novca za promenu izgleda, koji je postao jedino merilo uspeha u njihovom okruženju. Prema iskustvu psihijatra, problem je velika nesigurnost, zbog postavljenih standarda koji se ne mogu ostvariti.
– Misle da ih niko ne primećuje, da uopšte “ne postoje”, ako nisu mršave, nemaju velike usne, velike grudi i atraktivne fotografije koje javno objavljuju. Ubeđene su da će im to pomoći da pronađu momka i drugarice koje će ih prihvatiti – kaže doktorka Perić.
GENETIKA
DEVOJKE i momci koji se leče od depresije u najvećem broju slučajeva nemaju psihijatrijske bolesti u porodici, niti genetske predispozicije za mentalne poremećaje. – Zbog toga je posebno zabrinjavajuće pitanje, kako je do ovog ozbiljnog i uznemiravajućeg stanja među mladima uopšte došlo – kaže psihijatar Maja Perić.
S DRUGE strane, muškarci koji se leče od depresije, čiji broj takođe nije zanemarljiv, nesrećni su jer ne uspevaju da zarade onoliko novca koliko smatraju da je potrebno, što je najčešće opravdanje zbog čega nemaju devojke i supruge.
– To je začarani krug. Mladi muškarci imaju ogromnu želju za brzim sticanjem novca. Ako nemaju automobil, posao, nekretnine, oni smatraju da ih ni društvo, ni devojke zbog toga ne cene – priča naša sagovornica. – Za razliku od prethodnih decenija, kada je standard bio da budeš najbolji đak, da klizaš, sviraš ili igraš basket da bi se istakao, sada je akcenat na novcu i spoljašnjosti.
Zajedničko pacijentima koji pomoć pronalaze u lekovima i psihoterapijama, jeste gubitak socijalnih kontakata. Jasni znaci da je neophodna pomoć psihijatra, jeste osećaj bezvrednosti, sumoran pogled na budućnost, poremećaj sna i oštećenja koncentracije i pažnje. Postoji čitava paleta lekova koji se prepisuju, uz redovne seanse sa psihoterapeutom.
– Daju se antidepresivi, stabilizatori raspoloženja ili sedativi. Zavisi od toga koliko je depresija “uzela maha”. Kada se jednom otpočne terapija, najmanje šest meseci je potrebno redovno pridržavanje, ali najčešće se nakon tog perioda lečenje produžava, dok se ne postignu rezultati. Razgovor sa mladom osobom koja ima problem, podjednako je važan. Ako to ne pomogne, oni se moraju lečiti u specijalizovanim ustanovama, kao što je Institut za mentalno zdravlje – kaže doktorka Perić.
STATISTIKA potvrđuje ovu sumornu sliku. Prema poslednjim podacima Rebuličkog zavoda za zdravsteveno osiguranje, u Srbiji je popijeno neverovatnih 5,3 miliona kutija lekova za smirenje tokom 2016. godine, dok se podaci za 2017. još obrađuju. Da poslednjih godina sve više patimo od depresije, nedavno je upozorila i Svetska zdravstvena organizacija, podatkom da je u Srbiji obolelo pet odsto populacije, uz stalnu tendenciju porasta.
STUDIJE
DA mladi u Srbiji nisu usamljeni u ovom problemu, pokazalo je nedavno objavljeno istraživanje, sprovedeno u Americi. Pokazalo se da ljudi koji koriste od sedam do 11 različitih društvenih mreža, imaju tri puta veći rizik da obole od depresije i anksioznosti od onih koji ih ne koriste.
Izvor: Novosti
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Neuropsiholog Alan Šor: Dečacima potrebno više nežnosti i saosećanja nego devojčicama
Iako smo duboko zagazili u 21. vek, verovanje da mušku decu treba od malena vaspitavati čvršće i dalje je duboko ukorenjeno. I to ne samo na Balkanu, već i u ostatku...
Životni saveti za upotrebu smartfona
Za roditelje, određeni izbori u vezi sa smartfonom i društvenim mrežama mogu biti i previše. Naposletku, vaš tinejdžer će, verovatno, dobiti smartfon. Ali to ne mora da znači da je...
Naša deca postaju sve gora i gora: Naučnica poziva na hitne promene u odgajanju dece
Na osnovu svog iskustva, Viktorija Prudej, radni terapeut, uvidela je nešto toliko rašireno i alarmantno u svetu roditeljstva danas, te bi bilo lepo da svako ko brine o budućnosti svoje...
Dr Rajović: Kako svojoj deci postavljam granice
Dr Ranko Rajović gostovao je nedavno u emisiji RTS Ordinacija, gde je govorio o tome kako se okruženje promenilo, šta je zadatak roditelja i nastavnika danas, kako se postavljaju granice...
Nema komentara.