Način života se više promenio u poslednjih 50 godina nego u proteklih 20 ili 30 vekova. Pre svega, to se odnosi na veću dostupnost hrane i smanjenu potrebu za svakodnevnim fizičkim radom i aktivnim kretanjem, pre svega hodanjem.
Ove promene su dovele do istraživanja koja su potvrdila da je ovo prva generacija dece i mladih koji će živeti kraće od svojih roditelja, uprkos napretku medicine i poboljšanju metoda lečenja.
U Hrvatskoj je situacija zapravo već katastrofalna. Ovih dana na dramatične prognoze upozorili su ovih dana stručnjaci tri kineziološka fakulteta iz Zagreba, Splita i Osijeka i Hrvatskog kineziološkog saveza, koji su objavili zajedničko saopštenje u kojem podržavaju Ministarstvo prosvjete da zameni nastavnike razredne nastave u obavljanju fizičkog i zdravstvenog vaspitanja u nižim razredima osnovne škole.
Ne ulazeći u polemike koje su se naknadno rasplamsale u javnosti – jer se ovoj ideji, uz druge, protive i fakulteti na kojima se obrazuju budući nastavnici – činjenica je da poslednjih godina sva relevantna istraživanja i stručnjaci upozoravaju da zbog savremenog načina života, ishranom i nedostatnim fizičkim aktivnostima, deca i mladi u Hrvatskoj su na vrhu europskih lestvica kada je u pitanju prekomerna težina i pad funkcionalnih (fizičkih) sposobnosti.
Čak 35 odsto ili više od trećine osmogodišnjaka, odnosno dece drugog i trećeg razreda osnovne škole, pati od prekomerne telesne težine i gojaznosti, a već više od 80 odsto njih nije dovoljno fizički aktivno.
– Podaci pokazuju da je 90 odsto dece dovoljno fizički aktivno i ima dobre životne navike pri ulasku u osnovnu školu, a samo 17 odsto po izlasku iz iste škole – ističe prof. dr Mario Baić, dekan Kineziološkog fakulteta u Zagrebu.
Nekoliko istraživanja na ovu temu, pokazalo je da današnja deca u Hrvatskoj, oba pola, imaju slabiji aerobni kapacitet, odnosno opštu izdržljivost, za čak 22 posto u odnosu na generacije svojih vršnjaka iz 1990-ih.
Njihova fleksibilnost je smanjena za više od 20 odsto, a u stanju su da rade znatno manje sklekova od prethodnih generacija.
– Rezultati prosečne eksplozivne snage pokazuju da je svaka sledeća generacija slabija od prethodne. Na primer, prosečan rezultat na testu skoka u dalj se pogoršao za više od 12 centimetara za učenike i skoro 20 centimetara za učenice. Među današnjom decom zabeleženo je povećanje prosečnih vrednosti indeksa telesne mase u odnosu na grupu izmerenu pre 24 godine – rekao je prof. dr Baić.
Tehnološka dostignuća, ma koliko koristi donela, vezala su decu i mlade za ekrane, udaljila ih od igara i aktivnosti na otvorenom. Gojaznost izaziva niz bolesti poput dijabetesa ili kardiovaskularnih bolesti, ali i pedijatri širom sveta upozoravaju da prekomerna upotreba pametnih telefona i računara kod dece onemogućava razvoj mišića prstiju i motorike, a najmlađi ne znaju i ne mogu ni da drže olovku u ruci.
Šargarepu, spanać i jabuke, koje su nas majke terale da jedemo čak i preteći, danas su zamenili krompir, lisnato povrće i pice.
– Nažalost, podaci pokazuju da Hrvatska poslednjih godina nazaduje kada je riječ o podacima o redovnoj fizičkoj aktivnosti, a posebno zabrinjava podatak o pretilosti djece. Neki od uzroka problema su nedovoljna fizička aktivnost, kao i široka dostupnost nezdrave hrane u okruženju. Navedeno ne utiče nužno na morfološki sastav, ali u velikoj meri negativno utiče na zdravlje pojedinaca. Ako nastavimo s ovim trendovima, onda će nove generacije hrvatske dece i mladih živeti sve kraće – ponavlja sagovornik.
Nažalost, kako dodaje, za mnogu decu dva-tri sata fizičkog i zdravstvenog vaspitanja nedeljno u školama je jedina fizička aktivnost tokom nedelje, dok se preporučuje 180 minuta fizičke aktivnosti dnevno.
Iako će se stručni nutricionisti složiti da je mediteranska prehrana jedna od najzdravijih na svijetu, više je nego simptomatično da nedavna istraživanja pokazuje da najdeblji ljudi u Evropi dolaze – sa Mediterana.
(Kurir.rs/Slobodna Dalmacija)
