Postoji ozbiljna opasnost da za nekih 20-30 godina naša deca neće imati čime da se leče ukoliko budemo neracionalno primenjivali antibiotike
Prodaja vitamina i minerala prati pikove epidemije u smislu povećanja ili smanjenja prodaje, ali to nije, kako smatra Sonja Stojiljković iz Farmaceuske komore Srbije, ništa čudno, naročito kada su u pitanju vitamin C, D i mineral cink, za koje je dokazano da stimulišu ćelije našeg imuniteta u borbi protiv virusnih infekcija.
“Postoje maksimalne dnevne doze, ne bi trebalo uzimati više od 2 grama vitamina C dnevno i to je ta gornja granica koja je propisana.
Postoje različiti oblici tih vitamina, samim tim njihova resorpcija može biti manja ili veća. Svi dijetetski suplementi koji se prodaju u apotekama su apsolutno bezbedni u smisli da nemaju prevelike doze vitamina i minerala, ali mi uvek savetujemo da se posavetujete pre uzimanja istih sa lekarom ili farmaceutom jer postoje ljudi koji imaju hronične bolesti i piju neke druge lekove koji u korelaciji sa suplementima mogu dovesti do problema u bubrezima i jetri. Ovo uglavnom ne važi za zdrave ljude”, kaže Stojiljkovićeva za TV Prvu.
Nema opasnosti po zdravlje sve dok su to vitamini u granicama normale, dok je to vitamin C do 2 grama, do 4.000 internacionalnih jedinica vitamina D, 15 mg cinka.
“Toksične doze su tek tri do četiri puta veće od preporučenih. Cink, magnezijum, kalcijum i gvođže u nekim delovima organizma mogu da istisnu jedni duge tako da možemo da napravimo disbalans minerala. Kod visokih koncentracija selena se oseća zadah kao na beli luk, ali ukoliko pratite doziranje, biće sve u redu”.
Kako je istakla, kako bi svaki od vitamina i minerala imao mesta i vremena da se resorbuje, dobro je rasporediti ih u toku dana i odvojiti ih od obroka, te je tako najbolje cink i vitamin C uzimati ujutru, vitamin D nakon obroka u nekim popodnevnim satima, za selen je svejedno.
Stojiljkovićeva upozorava na prekomernu upotrebu antibiotika u vreme epidemije.
“Opasno je uzimati antibiotike na svoju ruku zato što bakterije i virusi uče i pamte jer svaki put kada dođu u kontakt sa antibioticima da bismo ih ubili, oni stvaraju odbrambene mehanizme, stvaraju molekule koji su blokada za taj antibiotik. Ono što je još strašnije je to što jedna bakterija može komunicirati sa drugim bakterijama i može tu informaciju da prenosi. Postoji ozbiljna opasnost da za nekih 20-30 godina naša deca neće imati čime da se leče ukoliko budemo neracionalno primenjivali antibiotike.”
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Koncentracija olova u krvi kod dece u Srbiji među najvećima u Evropi: Otkud to i šta su posledice?
M. Radenković Prosečna koncentracija olova u krvi dece u Srbiji jedna je od najvećih u Evropi, i iznosi 2,4 mikrograma po decilitru. Slične vrednosti mogu se naći u još par...
Tiodorović o akutnom hepatitisu kod dece: “Možda se radi i o koroni”
Još se ne može precizno reći i sa sigurnošću tvrditi šta izaziva akutni hepatis kod dece, od koga je obolelo 450 dece u 30 zemalja sveta, ali postoje pretpostavke koje...
„Misterioznim hepatitisom“ zaraženo 228 dece u svetu
Iako se u Srbiji prati stanje jednog devetogodišnjaka, zvanične potvrde o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla u Srbiji nema. Lekari apeluju da ne treba dizati paniku, već održavati higijenu i ukoliko...
Upomoć! Dete mi je krenulo u vrtić i stalno je bolesno!
Svima se dešava: Dete počne da ide u vrtić i odjednom mu je nos neprestano slinav i ne prestaje da kašlje. Stručnjaci procenjuju da deca u proseku zakače šest infekcija...
Nema komentara.