Postoji ozbiljna opasnost da za nekih 20-30 godina naša deca neće imati čime da se leče ukoliko budemo neracionalno primenjivali antibiotike
Prodaja vitamina i minerala prati pikove epidemije u smislu povećanja ili smanjenja prodaje, ali to nije, kako smatra Sonja Stojiljković iz Farmaceuske komore Srbije, ništa čudno, naročito kada su u pitanju vitamin C, D i mineral cink, za koje je dokazano da stimulišu ćelije našeg imuniteta u borbi protiv virusnih infekcija.
“Postoje maksimalne dnevne doze, ne bi trebalo uzimati više od 2 grama vitamina C dnevno i to je ta gornja granica koja je propisana.
Postoje različiti oblici tih vitamina, samim tim njihova resorpcija može biti manja ili veća. Svi dijetetski suplementi koji se prodaju u apotekama su apsolutno bezbedni u smisli da nemaju prevelike doze vitamina i minerala, ali mi uvek savetujemo da se posavetujete pre uzimanja istih sa lekarom ili farmaceutom jer postoje ljudi koji imaju hronične bolesti i piju neke druge lekove koji u korelaciji sa suplementima mogu dovesti do problema u bubrezima i jetri. Ovo uglavnom ne važi za zdrave ljude”, kaže Stojiljkovićeva za TV Prvu.
Nema opasnosti po zdravlje sve dok su to vitamini u granicama normale, dok je to vitamin C do 2 grama, do 4.000 internacionalnih jedinica vitamina D, 15 mg cinka.
“Toksične doze su tek tri do četiri puta veće od preporučenih. Cink, magnezijum, kalcijum i gvođže u nekim delovima organizma mogu da istisnu jedni duge tako da možemo da napravimo disbalans minerala. Kod visokih koncentracija selena se oseća zadah kao na beli luk, ali ukoliko pratite doziranje, biće sve u redu”.
Kako je istakla, kako bi svaki od vitamina i minerala imao mesta i vremena da se resorbuje, dobro je rasporediti ih u toku dana i odvojiti ih od obroka, te je tako najbolje cink i vitamin C uzimati ujutru, vitamin D nakon obroka u nekim popodnevnim satima, za selen je svejedno.
Stojiljkovićeva upozorava na prekomernu upotrebu antibiotika u vreme epidemije.
“Opasno je uzimati antibiotike na svoju ruku zato što bakterije i virusi uče i pamte jer svaki put kada dođu u kontakt sa antibioticima da bismo ih ubili, oni stvaraju odbrambene mehanizme, stvaraju molekule koji su blokada za taj antibiotik. Ono što je još strašnije je to što jedna bakterija može komunicirati sa drugim bakterijama i može tu informaciju da prenosi. Postoji ozbiljna opasnost da za nekih 20-30 godina naša deca neće imati čime da se leče ukoliko budemo neracionalno primenjivali antibiotike.”
Izvor: B92
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
U SAD počela vakcinacija dece od 12 do 15 godina
VAŠINGTON – U SAD je danas počelo vakcinisanje protiv koronavirusa dece od 12 do...
Studija otkrila zabrinjavajuće koncentracije “večnih hemikalija” u majčinom mleku
Otrovne hemijske supstance poznate kao PFAS pronađene su u svih 50 analiziranih uzoraka majčinog mleka u koncentracijama koje su 2000 puta veće od onih koje se smatraju bezbednim u pijaćoj...
Nega kože novorođenčeta i dece – saveti dermatologa
Koža odraslih i dece ima puno zajedničkih karakteristika, ali i puno različitosti pa je potrebno obratiti...
Šećer NE izaziva hiperaktivnost kod dece
"Ako im date sladoled odbijaće se o zidove." "Od bombona će početi da se tresu." "Kad pojedu lizalicu...
Nema komentara.