Najnovija istraživanja donose neobične vesti o tome na koji način se iskustvo oca prenosi na nas i utiče na naše zdravlje
Tekst: Katarina Stekić
Istraživanja u oblasti epigenetike nam ponovo donose iznenađujuće vesti. Izgleda da od oca nasleđujemo više od samog genetskog materijala. Džerom Džulijen i njegov tim sa Gordon Instituta u Kembridžu pokazuju kako epigenetski tagovi u spermatozoidima utiču na ekspresiju gena koji su zaslužni za zdrav razvoj embriona.
Ideja o uticaju sredinskih faktora na gensku aktivnost nije nova. Već decenijama se vrše istraživanja o spoljašnjim efektima koji mogu dovesti do izmena na hromozomima bez menjanja DNK. Te izmene se nazivaju „epigenetski tagovi“. Oni se formiraju pod uticajem životnog iskustva pojedinca i mogu se preneti na naredne generacije.
“Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.”
Džulijen i njegov tim su došli do novog otkrića upoređujući embrione žaba nastale od spermatozoida i one nastale od spermatida, koji su vrsta ćelijskog prekursora. S obzirom da se spermatozoidi razvijaju iz spermatida, oni gube u toku razvoja epigenetske tagove koji pospešuju aktivnost gena, tako da spermatozoidi poseduju samo inhibirajuće tagove.
Iskustva vaše bake mogu uticati na gene vaše dece
Da bi otkrili da li postoji efekat ovih inhibirajućih tagova na naredne generacije, naučnici su ih eksperimentalno otklonili. Razlog zašto ovo niko pre njih nije uspeo da uradi je veliki broj poteškoća pri manipulaciji sa DNK lancom sperme. Džulijen i njegov tim su uspešno zaobišli ove probleme stvorivši jajne ćelije koje u sebi sadrže enzime za otklanjanje određenih epigenetskih tagova.
Rezultati su pokazali da kada se otklone tagovi iz spermatozoida dolazi do poremećenog razvoja embriona usled prekomerne genske aktivnosti. Ovaj nalaz navodi istraživače na zaključak da u spermi postoje tagovi zaslužni za zdrav i neometan razvoj embriona.
Do sada je bilo poznato da postoje epigenetski tagovi u spermi koji mogu nastati kao uzrok stresa, pušenja, ishrane, pa čak i neke bolesti poput kancera. Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Prof dr Vojislav Perišić: Dajte jaje bebama čim navrše četiri meseca
Majke koje u ishrani svojih beba prate savete SZO i drže se proporučenih tabela za uvođenje čvrste hrane, vrlo često ostaju zbunjene promenama koje svako sledeće istraživanje donosi. Do pre...
Nevakcinisano dete – drakonska kazna?
Evropska komisija je zabrinuta zbog smanjenja procenta vakcinacije protiv morbila. Samo četiri zemlje EU 2017. godine dostigle su potrebnu stopu vakcinacije od 95 odsto, kritikuje potpredsednik Evropske komisije Jirki Katajnen....
Zašto su u opasnosti generacije rođene nakon NATO bombardovanja
On je za RTS objasnio da je to istraživanje sprovedeno sa Institutom "Batut", jer je kod njih bilo moguće isključiti sve faktore rizika, što nije moguće kada se ispituje starije...
Zdrav dečiji osmeh kao blago
Jedna od higijenskih navika koju deca najteže prihvataju je sasvim sigurno pranje zuba. Naspram svih drugih obaveza koje se nekako mogu učiniti zanimljivim, kao što su tuširanje ili kupanje, oralna...
Nema komentara.