Najnovija istraživanja donose neobične vesti o tome na koji način se iskustvo oca prenosi na nas i utiče na naše zdravlje
Tekst: Katarina Stekić
Istraživanja u oblasti epigenetike nam ponovo donose iznenađujuće vesti. Izgleda da od oca nasleđujemo više od samog genetskog materijala. Džerom Džulijen i njegov tim sa Gordon Instituta u Kembridžu pokazuju kako epigenetski tagovi u spermatozoidima utiču na ekspresiju gena koji su zaslužni za zdrav razvoj embriona.
Ideja o uticaju sredinskih faktora na gensku aktivnost nije nova. Već decenijama se vrše istraživanja o spoljašnjim efektima koji mogu dovesti do izmena na hromozomima bez menjanja DNK. Te izmene se nazivaju „epigenetski tagovi“. Oni se formiraju pod uticajem životnog iskustva pojedinca i mogu se preneti na naredne generacije.
“Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.”
Džulijen i njegov tim su došli do novog otkrića upoređujući embrione žaba nastale od spermatozoida i one nastale od spermatida, koji su vrsta ćelijskog prekursora. S obzirom da se spermatozoidi razvijaju iz spermatida, oni gube u toku razvoja epigenetske tagove koji pospešuju aktivnost gena, tako da spermatozoidi poseduju samo inhibirajuće tagove.
Iskustva vaše bake mogu uticati na gene vaše dece
Da bi otkrili da li postoji efekat ovih inhibirajućih tagova na naredne generacije, naučnici su ih eksperimentalno otklonili. Razlog zašto ovo niko pre njih nije uspeo da uradi je veliki broj poteškoća pri manipulaciji sa DNK lancom sperme. Džulijen i njegov tim su uspešno zaobišli ove probleme stvorivši jajne ćelije koje u sebi sadrže enzime za otklanjanje određenih epigenetskih tagova.
Rezultati su pokazali da kada se otklone tagovi iz spermatozoida dolazi do poremećenog razvoja embriona usled prekomerne genske aktivnosti. Ovaj nalaz navodi istraživače na zaključak da u spermi postoje tagovi zaslužni za zdrav i neometan razvoj embriona.
Do sada je bilo poznato da postoje epigenetski tagovi u spermi koji mogu nastati kao uzrok stresa, pušenja, ishrane, pa čak i neke bolesti poput kancera. Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Ako niste sigurni da li vaše dete ima koronu, obratite pažnju na ova dva simptoma
Dijareja i povraćanje mogu biti simptomi infekcije koronavirusom kod dece, pokazuju rezultati jedne naučne studije, a prenosi Nedeljnik. Zvanične liste simptoma kovida 19 kod dece trenutno uključuju visoku temperaturu, učestali...
Deca sve gojaznija zbog manjka sna i prekomernog gledanja u ekran
Vreme provedeno ispred ekrana, kao i količina sna najjasniji su signal zbog kog nastaju problemi s telesnom težinom dece, zaključak je studije u kojoj je učestvovalo više od 4000 dece...
Terajte decu da izlaze što više napolje i steknu imunitet pre zime
Za učenike koji zbog virusa korona u novoj školskoj godini neće pratiti nastavu na daljinu, časovi fizičkog vaspitanja biće organizovani na otvorenom, bez kolektivnih sportova. Hoće li to uticati na...
SZO: “Poželjno je da svi stariji od 11 godina nose maske, u školama obavezno”
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) i dečji fond Ujedinjenih nacija (UNICEF) saopštili su da uopšteno nisu preporučivale da deca između 6 i 11 godina nose maske, ali da bi se takva...
Nema komentara.