Najnovija istraživanja donose neobične vesti o tome na koji način se iskustvo oca prenosi na nas i utiče na naše zdravlje
Tekst: Katarina Stekić
Istraživanja u oblasti epigenetike nam ponovo donose iznenađujuće vesti. Izgleda da od oca nasleđujemo više od samog genetskog materijala. Džerom Džulijen i njegov tim sa Gordon Instituta u Kembridžu pokazuju kako epigenetski tagovi u spermatozoidima utiču na ekspresiju gena koji su zaslužni za zdrav razvoj embriona.
Ideja o uticaju sredinskih faktora na gensku aktivnost nije nova. Već decenijama se vrše istraživanja o spoljašnjim efektima koji mogu dovesti do izmena na hromozomima bez menjanja DNK. Te izmene se nazivaju „epigenetski tagovi“. Oni se formiraju pod uticajem životnog iskustva pojedinca i mogu se preneti na naredne generacije.
“Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.”
Džulijen i njegov tim su došli do novog otkrića upoređujući embrione žaba nastale od spermatozoida i one nastale od spermatida, koji su vrsta ćelijskog prekursora. S obzirom da se spermatozoidi razvijaju iz spermatida, oni gube u toku razvoja epigenetske tagove koji pospešuju aktivnost gena, tako da spermatozoidi poseduju samo inhibirajuće tagove.
Iskustva vaše bake mogu uticati na gene vaše dece
Da bi otkrili da li postoji efekat ovih inhibirajućih tagova na naredne generacije, naučnici su ih eksperimentalno otklonili. Razlog zašto ovo niko pre njih nije uspeo da uradi je veliki broj poteškoća pri manipulaciji sa DNK lancom sperme. Džulijen i njegov tim su uspešno zaobišli ove probleme stvorivši jajne ćelije koje u sebi sadrže enzime za otklanjanje određenih epigenetskih tagova.
Rezultati su pokazali da kada se otklone tagovi iz spermatozoida dolazi do poremećenog razvoja embriona usled prekomerne genske aktivnosti. Ovaj nalaz navodi istraživače na zaključak da u spermi postoje tagovi zaslužni za zdrav i neometan razvoj embriona.
Do sada je bilo poznato da postoje epigenetski tagovi u spermi koji mogu nastati kao uzrok stresa, pušenja, ishrane, pa čak i neke bolesti poput kancera. Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Nošenje maske smanjuje sklonost ljudi ka dodirivanju lica
Kako da sprečimo sebe da dodirujemo lice rukama, kad toga nismo svesni, mada zdravstveni radnici stalno upozoravaju da je to jedan od načina, uz redovno pranje ruku, da ne dođe...
Dr Danica Grujičić: “Vi što ste danas išli da se šetate, imate li grama mozga”
Prof. dr Danica Grujičić, v. d. direktora Instituta za onkologiju Srbije je tokom gostovanja u emisiji "Prva tema" očitala bukvicu svima onima koji su danas izašli da se prošetaju po...
“Vaše dete možda neće ni imati simptome”: Dečiji infektolog savetuje roditelje
Goran Tešović, dečji infektolog u klinici za infektivne bolesti "Dr Fran Mihaljević", pojasnio je razvoj korona virusa kod dece. Rekao je da deca uglavnom bolje podnose infekciju korona virusom te...
Kisić: Redovna vakcinacija za druge bolesti ne sme da stane
- Beležimo smanjen odziv za vakcinaciju, a redovna vakcinacija ne bi smela da stane - kazala je epidemiolog i zamenica direktora Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Darija Kisić...
Nema komentara.