Najnovija istraživanja donose neobične vesti o tome na koji način se iskustvo oca prenosi na nas i utiče na naše zdravlje
Tekst: Katarina Stekić
Istraživanja u oblasti epigenetike nam ponovo donose iznenađujuće vesti. Izgleda da od oca nasleđujemo više od samog genetskog materijala. Džerom Džulijen i njegov tim sa Gordon Instituta u Kembridžu pokazuju kako epigenetski tagovi u spermatozoidima utiču na ekspresiju gena koji su zaslužni za zdrav razvoj embriona.
Ideja o uticaju sredinskih faktora na gensku aktivnost nije nova. Već decenijama se vrše istraživanja o spoljašnjim efektima koji mogu dovesti do izmena na hromozomima bez menjanja DNK. Te izmene se nazivaju „epigenetski tagovi“. Oni se formiraju pod uticajem životnog iskustva pojedinca i mogu se preneti na naredne generacije.
“Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.”
Džulijen i njegov tim su došli do novog otkrića upoređujući embrione žaba nastale od spermatozoida i one nastale od spermatida, koji su vrsta ćelijskog prekursora. S obzirom da se spermatozoidi razvijaju iz spermatida, oni gube u toku razvoja epigenetske tagove koji pospešuju aktivnost gena, tako da spermatozoidi poseduju samo inhibirajuće tagove.
Iskustva vaše bake mogu uticati na gene vaše dece
Da bi otkrili da li postoji efekat ovih inhibirajućih tagova na naredne generacije, naučnici su ih eksperimentalno otklonili. Razlog zašto ovo niko pre njih nije uspeo da uradi je veliki broj poteškoća pri manipulaciji sa DNK lancom sperme. Džulijen i njegov tim su uspešno zaobišli ove probleme stvorivši jajne ćelije koje u sebi sadrže enzime za otklanjanje određenih epigenetskih tagova.
Rezultati su pokazali da kada se otklone tagovi iz spermatozoida dolazi do poremećenog razvoja embriona usled prekomerne genske aktivnosti. Ovaj nalaz navodi istraživače na zaključak da u spermi postoje tagovi zaslužni za zdrav i neometan razvoj embriona.
Do sada je bilo poznato da postoje epigenetski tagovi u spermi koji mogu nastati kao uzrok stresa, pušenja, ishrane, pa čak i neke bolesti poput kancera. Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
Srbija uvodi besplatnu vakcinaciju protiv HPV za decu od 9 do 19 godina
DRŽAVA o svom trošku uvodi vakcinaciju protiv humanog papiloma virusa (HPV), koji dovodi do malignih karcinoma grlića materice kod žena i penisa kod muškaraca, i to za decu uzrasta od...
Prof. dr Jovančević: Zašto su nam deca sve bolesnija
Oko 18 sati dr Jovančević primio je svog poslednjeg malog pacijenta u tom danu. U ordinaciji je od jutra, prvo u onoj koja ima ugovor s HZZO-om, a potom u...
Deca koja preskaču doručak lošijeg su mentalnog zdravlja
Mentalno zdravlje deteta snažno je povezano sa vrstom hrane koju svakodnevno konzumira, pokazuje studija koja je istražila važnu ulogu zdrave ishrane od prvih godina života. Mentalno zdravlje starije školske dece...
Želite da očuvate zdravlje srca? Naučnici otkrili najbolje vreme za odlazak na spavanje
"Zlatni sat" između 22 i 23 časa može da bude najbolje vreme za odlazak u krevet kako bi se zaštitili od srčanih problema i moždanog udara, kažu naučnici. Studija Univerziteta...
Nema komentara.