Najnovija istraživanja donose neobične vesti o tome na koji način se iskustvo oca prenosi na nas i utiče na naše zdravlje
Tekst: Katarina Stekić
Istraživanja u oblasti epigenetike nam ponovo donose iznenađujuće vesti. Izgleda da od oca nasleđujemo više od samog genetskog materijala. Džerom Džulijen i njegov tim sa Gordon Instituta u Kembridžu pokazuju kako epigenetski tagovi u spermatozoidima utiču na ekspresiju gena koji su zaslužni za zdrav razvoj embriona.
Ideja o uticaju sredinskih faktora na gensku aktivnost nije nova. Već decenijama se vrše istraživanja o spoljašnjim efektima koji mogu dovesti do izmena na hromozomima bez menjanja DNK. Te izmene se nazivaju „epigenetski tagovi“. Oni se formiraju pod uticajem životnog iskustva pojedinca i mogu se preneti na naredne generacije.
“Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.”
Džulijen i njegov tim su došli do novog otkrića upoređujući embrione žaba nastale od spermatozoida i one nastale od spermatida, koji su vrsta ćelijskog prekursora. S obzirom da se spermatozoidi razvijaju iz spermatida, oni gube u toku razvoja epigenetske tagove koji pospešuju aktivnost gena, tako da spermatozoidi poseduju samo inhibirajuće tagove.
Iskustva vaše bake mogu uticati na gene vaše dece
Da bi otkrili da li postoji efekat ovih inhibirajućih tagova na naredne generacije, naučnici su ih eksperimentalno otklonili. Razlog zašto ovo niko pre njih nije uspeo da uradi je veliki broj poteškoća pri manipulaciji sa DNK lancom sperme. Džulijen i njegov tim su uspešno zaobišli ove probleme stvorivši jajne ćelije koje u sebi sadrže enzime za otklanjanje određenih epigenetskih tagova.
Rezultati su pokazali da kada se otklone tagovi iz spermatozoida dolazi do poremećenog razvoja embriona usled prekomerne genske aktivnosti. Ovaj nalaz navodi istraživače na zaključak da u spermi postoje tagovi zaslužni za zdrav i neometan razvoj embriona.
Do sada je bilo poznato da postoje epigenetski tagovi u spermi koji mogu nastati kao uzrok stresa, pušenja, ishrane, pa čak i neke bolesti poput kancera. Nije se znalo da ovi tagovi mogu da utiču na zdravlje potomaka i to čak na naredne dve generacije.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ZDRAVLJE
U Srbiji svako treće dete gojazno, blizu 80% dece ne unosi dovoljno povrća
Zdrave navike stvaraju se od malih nogu, ali stvaraju se i nezdrave. Ako ste roditelj, možda ćete u nekom uglu svoje svesti tiho priznati da ste doprineli tome da se...
Bakterije u nosu: Da li ih i kako lečiti?
Da li žuto-zeleni sekret iz nosa zahteva antibiotsku terapiju? Bistar sekret – nije potrebna terapija! To je ispravan stav. Žućkast – potreban je antibiotik. To je ZABLUDA! Kada dete nema...
Evo zašto nikako ne biste smeli da pustite decu da spavaju sa upaljenim svetlom
Nova naučna studija pokazuje da deca koja noću spavaju pored jakog svetla imaju smanjenu proizvodnju melatonina koji je jako bitan za organizam koji se razvija. Smanjena proizvodnja melatonina izaziva poremećaje u bioritmu organizma. U...
Epidemija malih boginja jenjava, sve više vakcinisane dece
Epidemija malih boginja u Srbiji jenjava, a kako će dalje biti zavisi od obuhvata dece predškolskog uzrasta vakcinacijom, kaže epidemiolog prof. Zoran Radovanović. „Jedini način da se bolest spreči je...
Nema komentara.