ZDRAVSTVENO VASPITANJE U ŠKOLE!

Moja profesionalna misija, već nekoliko godina, jeste vraćanje zdravstvenog vaspitanja u škole. Posle višegodišnjeg upornog zalaganja da se stručna i opšta javnost animira u prepoznavanju prioriteta kada je prevencija bolesti u pitanju, krajem prošle godine najznačajnija vest za mene bila je informacija iz Ministarstva zdravlja Srbije da je predlog da…

Piše: Jelena Petrović, autorka emisije “Beograd, zdrav grad” (Studio B)

Naravno, ja sam kao idejni medijski tvorac ušla u Radnu grupu Ministarstva zdravlja i već smo razmatrali sadržaj i način organizovanja zdravstvenog vaspitanja u okviru postojećeg fonda časova. Ideja je da se zdravstveno vaspitanje, za početak, uvede kroz časove odeljenskog starešine, ili fizičkog vaspitanja od V do VIII razreda, uz dodatnu edukaciju razrednih starešina. Njima bi se priključili vršnjački edukatori i lekari iz Savetovališta za mlade Doma zdravlja, kom određena škola formacijski pripada.

Zdrav život od malih nogu

Časovi bi bili organizovani kao interaktivne radionice sa prezentacijama, nikako ex-catedra. U edukaciju bi se uključio i Institut za javno zdravlje Batut i Gradski zavod za javno zdravlje Beograd. Sve ove institucije prepoznale su značaj zdravstvenog vaspitanja, zbog porazne zdravstvene statistike u svim generacijama. Zdravi stilovi života usvajaju se u mladosti, uz podršku i zajednice i roditelja. Moderna životna iskušenja deca sama ne mogu da prepoznaju i da im se odupru i zato je važno sa njima raditi od najmlađeg uzrasta. Sekretarijat za obrazovanje i dečju zaštitu Beograd već ima program zdravstvene edukacije u predškolskim ustanovama, prilagođen uzrastima dece. Osnovna škola je idealno mesto za podizanje zdravstvene svesti o reproduktivnom zdravlju, zloupotrebama psihoaktivnih supstanci, sportu kao zdravom stilu života, zdravoj ishrani, bolestima usta i zuba, polno prenosivim bolestima, poremećajima ponašanja…

Važna podrška roditelja

To će i biti najvažniji segmenti zdravstvenog vaspitanja. Isključena je mogućnost da to bude izborni predmet, jer je neophodno da se zdravstvena svest i kultura nametnu svima kao imperativ zdrave nacije. Zato je važno da postoji i podrška roditelja, ali i njihova svest o tome koliko je važna odgovornost prema sopstvenom zdravlju, jer samo tako možete biti odgovorni i prema svetu u kome živite i prema najbližima.

U zemljama u okruženju zdravstveno vaspitanje je već uvedeno kao obavezan predmet, poslednji primer je Hrvatska, s tim što kod nas postoji i saglasnost crkvenih zajednica kada je ta oblast edukacije u pitanju. U nekim evropskim zemljama to je nešto što se podrazumeva i odavno je usvojeno kao svakodnevna potreba. To i jeste misija zdravstvenog vaspitanja – da postane deo domaćeg vaspitanja, deo svakodnevnice.

Svaka osoba koja se bavi nekim javnim poslom želi da iza sebe ostavi nešto prepoznatljivo i upotrebljivo u svakodnevnom životu. Tako je i sa zdravstvenim vaspitanjem koje je preko potrebno, u cilju je zdravstvene prosvećenosti i podizanja zdravstvene kulture građana. Ta moja profesionalna i ljudska misija dobija, konačno, svoje prave obrise i zahvaljujem se Ministarstvu zdravlja Srbije, stručnoj i opštoj javnosti, što su imali senzibilitet da prepoznaju opšte dobro. To je, ujedno, i moja zaostavština budućim kolegama – da shvate koliko je novinarstvo važan faktor u kreiranju javnog mnjenja, u cilju sprovođenja društvenih, ali i mentalnih reformi.