Koliko je ono što vidimo na Instagramu zapravo istina, zašto se na taj način prikazuju delovi naše svakodnevice i kako na nas kao posmatrače utiče „savršena fotografija“ drugih? Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut svojom objavom na Facebook-u odgovara upravo na ova pitanja, objašnjavajući šta nam je u ovom svetu, modernom, gde nas neretko okupiraju društvene mreže i život koji vidimo na Instagramu, zasta potrebno svakom od nas?
„Ispod nestvarno lepih fotografija koje ljudi kače na Instagram, gde sa decom prave piknik u šumi, ili njih dvoje plove morem dok se njena kosa vijori na vetru, ili nas njena savršeno ispala torta mami i posramljuje sa slike, ko lebac nam trebaju ovakvi natpisi:
– Ovde sam se samo pola sata ranije izvikala na njih, ni krive ni dužne, jer mi je svega bilo preko glave. Posle sam se osećala krivom. A onda sam im se izvinila, zagrlili smo se i ostatak našeg izleta je prošao kako je prošao. Bilo je i mnogo lepih trenutaka, a ovo je jedan od njih.
– Ovde smo nas dvoje na moru. Prethodni dan smo se nešto sporečkali i čitavo popodne nismo pričali jedno s drugim. Ali ovde nam je stvarno bilo lepo.
– Napokon mi je torta ispala kako sam zamislila! Trebalo je da vidite sve one prethodne koje sam bacila Maksu i Džoniki.
Jer naravno da nećemo kačiti slike svojih neuspelih jela, ili sebe umacurane od plača, ili svoga nadurenog muža kako nam sedi okrenut leđima, osim ako nismo toliko gladni pažnje ili to ne uspemo da uradimo na neki stvarno šarmantan način. Prosto, to je deo naše socijalne inteligencije da javnosti prikazujemo poželjnu i lepu verziju sebe.
Problem sa društvenim mrežama je taj što je to jedina verzija koja se prikazuje. To nije potpuno laž, da se razumemo. Njoj je zaista jelo ispalo toliko lepo, i ona je zaista toliko lepa kada se sredi i našminka, i on se zaista uglavnom tako zdravo hrani kao što priča, i njih dvoje zaista teže da sve vreme budu takvi roditelji kakvima se predstavljaju na Instagramu. Sve je to istina. Samo nije potpuna istina.
Kad god bih na društvene mreže stavila sliku sa svojim dvogodišnjim blizancima gde ih držim za ručice i šetamo se gradom i gde smo stvarno lepi ko upisani, uvek bih se potrudila da negde dodam i da sam ih sekund kasnije kao pomahnitala jurila po ulici jer su mi se otrgli i otrčali svako na svoju stranu. Jer prezirem te lažno savršene slike.
Još gore je ono kada ljudi žele da pokažu da nije sve tako kako izgleda, a ipak im je jako frka da to stvarno pokažu, pa i tu nesavršenu verziju sebe predstave opet savršenom. Znate ono kada neki instagram kuvar želi da pokaže kako mu je samo taj deo kuhinje koji se snima uredan, a ono iza je u haosu. Pa okrene kameru, a ono iza apoteka, sa možda malo čistih, razbacanih šerpi. Ili kada žene kače svoje „ovako ja izgledam kada se tek probudim, nemojte me osuđivati“ fotografije, pažljivo i suptilno našminkanog lica tako da izgleda kao da nemaju šminku, savršeno izabranog osvetljenja i sa isfeniranom kosom, kao odgovor na izazov „bez filtera bez šminke“. Rizikujući da zvučim kao Đoletov Namćor, prezirem i te izazove. Šta to radi njihovom samopouzdanju, to kada su svesni da dobijaju lajkove na lažne svoje slike, to sam bog zna.“
Izvor: Facebook/Željka Kurjački Stanić
Pročitajte i: Lako je voleti sebe kad smo lepi, organizovani, optimistični. Fora je voleti sebe kad nismo
