Najveća prepreka ženama da stignu do visokih pozicija u poslovnom svetu nije nedostatak porodičnih programa u kompanijama (fleksibilno radno vreme ili mogućnost rada od kuće) već opšte povećanje broja radnih sati za oba pola, smatraju stručnjaci. Pritisak da se na poslu bude 24 sata dnevno – da se na…
Erin Rajd i Robin Ilaj, koautorke studije; Foto: Vašington post
Pritisak da se na poslu bude 24 sata dnevno – da se na imejlove odgovara u 11 uveče i vode poslovni razgovori u nedelju ujutro, naročito je veliki kada su u pitanju visoko kvalifikovana, visoko plaćena radna mesta u pravu, finansijama, savetništvu i knjigovodstvu.
“Poslovna kultura 24/7 održava nejednakost među polovima jer su žene te od kojih se očekuje da se snađu i balansiraju između posla i porodice” kaže Robin Ilaj, profesorka na Harvardskoj poslovnoj školi “Davanje ženama povlastica, iako sa dobrim namerama, zapravo im koči napredovanje u karijeri. Kultura preteranog rada utiče na sve” kaže ona.
U studiji koju je sprovela zajedno sa Iren Padavik sa državnog univerziteta Florida i Erin Rajd sa Bostonskog univerziteta, proučavana je velika konsultanstska firma. Prosečan broj radnih sati zaposlenih u njoj bio je 60-65 sati nedeljno.
Zaključak ovog istraživanja je da problem nije u tome što žene moraju da prave ustupke zbog porodičnih obaveza i da zato ne mogu da stignu do visokih pozicija u firmi, već da postoje duboko usađena uverenja da se mora raditi non-stop i da žene ne mogu da izbegnu zastoje u karijeri.
Tokom poslednje četiri decenije drastično se povećao broj radnih sati, sa 1.687 godišnje, koliko se u Americi radilo 1979. godine, na današnjih 1.836. Najviše rade oni sa velikim platama – oko 2,015 sati godišnje. Za elite, izgaranje na poslu je postalo vrsta statusnog simbola.
Predrasude prema ženama na radnom mestu otežavaju im da usklade posao sa porodicom. Kako je studija pokazala, muškarci su zapravo imali mnogo više mogućnosti da u svoj radni dan uklope porodične obaveze, i to su redovno koristili. Kada bi muškarac napustio posao u pet popodne, kolege bi pretpostavile da ide na sastanak sa klijentom, a za ženu bi pomislili da mora da se pobrine za decu. Muškarci koji svoj posao prilagođavaju porodičnim obavezama dobijaju unapređenja, žene ne, kažu autorke studije.
Kompanijama, međutim, nije u interesu da zaista reše ovaj problem, jer ne žele da njihovi zaposleni manje rade. Radije će odabrati da uvedu neke programe za podršku ženama, koji nisu delotvorni, nego da zaista preduzmu korake koji bi im pomogli, kažu autorke studije.
Izvor: Vašington Post
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
Za promenu, probaj sa pohvalom
Za promenu, probaj sa pohvalom. Nije istina da "se kvari ko se hvali". Istina je da nas samokritika sve više sateruje u ćošak, a pohvala otvara naše vidike za sve...
Razvedena majka nije jadna žena. Ona je žena borac. Umesto što je ogovarate, poštujte je
Niko ne želi da mu se desi razvod. Razvod je poraz. Poraz nade, poraz truda, odustajanje od neke osobe koju si pre toga tako voleo. Ali razvod je ponekad nužan....
Nije valjda da decu šalješ u vrtić, a ti ne radiš?!
Tebi je lako, ti ne radiš. Kad to čujem odmah se iznerviram jer ako ne radim ne znači da se izležavam po ceo dan – kaže besno Beograđanka Nena M....
Dvostruki standardi: Mame osuđujemo za svaku sitnicu, a tate hvalimo i kada greše!
Ember Vordel, mama dvoje dece, na mreži TikTok je podelila objavu o dvostrukim standardima kada je u pitanju percepcija majki i očeva. Video počinje tako št prikazuje jednog tatu kako...
Sve se izokrenulo, pa su ta neka bla bla truc zanimanja odjednom postala jako vazna. Uzasno mi ide na zivce to insistiranje na non stop dostupnosti (Jao, pa ti iskljucujes mobilni! Da, iskljucujem ga svako vece u 10!) i potenciranje u koje vreme je na mejlove odgovoreno (Nocas u tri sam odgovorila na mejl. E, bas me briga, ja sam nocas u tri spavala). Budi bog s nama.