Najveća prepreka ženama da stignu do visokih pozicija u poslovnom svetu nije nedostatak porodičnih programa u kompanijama (fleksibilno radno vreme ili mogućnost rada od kuće) već opšte povećanje broja radnih sati za oba pola, smatraju stručnjaci. Pritisak da se na poslu bude 24 sata dnevno – da se na…
Erin Rajd i Robin Ilaj, koautorke studije; Foto: Vašington post
Pritisak da se na poslu bude 24 sata dnevno – da se na imejlove odgovara u 11 uveče i vode poslovni razgovori u nedelju ujutro, naročito je veliki kada su u pitanju visoko kvalifikovana, visoko plaćena radna mesta u pravu, finansijama, savetništvu i knjigovodstvu.
“Poslovna kultura 24/7 održava nejednakost među polovima jer su žene te od kojih se očekuje da se snađu i balansiraju između posla i porodice” kaže Robin Ilaj, profesorka na Harvardskoj poslovnoj školi “Davanje ženama povlastica, iako sa dobrim namerama, zapravo im koči napredovanje u karijeri. Kultura preteranog rada utiče na sve” kaže ona.
U studiji koju je sprovela zajedno sa Iren Padavik sa državnog univerziteta Florida i Erin Rajd sa Bostonskog univerziteta, proučavana je velika konsultanstska firma. Prosečan broj radnih sati zaposlenih u njoj bio je 60-65 sati nedeljno.
Zaključak ovog istraživanja je da problem nije u tome što žene moraju da prave ustupke zbog porodičnih obaveza i da zato ne mogu da stignu do visokih pozicija u firmi, već da postoje duboko usađena uverenja da se mora raditi non-stop i da žene ne mogu da izbegnu zastoje u karijeri.
Tokom poslednje četiri decenije drastično se povećao broj radnih sati, sa 1.687 godišnje, koliko se u Americi radilo 1979. godine, na današnjih 1.836. Najviše rade oni sa velikim platama – oko 2,015 sati godišnje. Za elite, izgaranje na poslu je postalo vrsta statusnog simbola.
Predrasude prema ženama na radnom mestu otežavaju im da usklade posao sa porodicom. Kako je studija pokazala, muškarci su zapravo imali mnogo više mogućnosti da u svoj radni dan uklope porodične obaveze, i to su redovno koristili. Kada bi muškarac napustio posao u pet popodne, kolege bi pretpostavile da ide na sastanak sa klijentom, a za ženu bi pomislili da mora da se pobrine za decu. Muškarci koji svoj posao prilagođavaju porodičnim obavezama dobijaju unapređenja, žene ne, kažu autorke studije.
Kompanijama, međutim, nije u interesu da zaista reše ovaj problem, jer ne žele da njihovi zaposleni manje rade. Radije će odabrati da uvedu neke programe za podršku ženama, koji nisu delotvorni, nego da zaista preduzmu korake koji bi im pomogli, kažu autorke studije.
Izvor: Vašington Post
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…” – pismo koje je postalo hit na internetu
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…“ je pismo koje je postalo viralno na internetu a svedoči o tome koliko je beznačajna naša suština. Nije važno da li smo genijalne, kreativne,...
Istraživanja: Mame su pod većim stresom zbog muškaraca, nego zbog dece
Roditeljstvo može biti prilično iscrpljujuće i za očeve i za majke. Istraživanje je, međutim, otkrilo da muškarci ženama uzrokuju veći stres nego deca. Istraživanje koje je sproveo Today među 7000 mama pokazalo...
Ne dozvoli da tvoje šerpe sijaju više od tebe
Ne dozvoli da tvoje šerpe sijaju više od tebe. Nemoj čišćenje kuće uzimati tako ozbiljno. Ja sam čistila po ceo dan da bi sve bilo na svom mestu ako neko...
Kako zatražiti pomoć i dobiti je: Programiranje muškarca da kaže “da”
Ukoliko u vašoj vezi ne dobijate pomoć koja vam je potrebna, jedan od značajnih uzroka može da bude to što je ne tražite dovoljno ili je možda tražite na pogrešan...
Sve se izokrenulo, pa su ta neka bla bla truc zanimanja odjednom postala jako vazna. Uzasno mi ide na zivce to insistiranje na non stop dostupnosti (Jao, pa ti iskljucujes mobilni! Da, iskljucujem ga svako vece u 10!) i potenciranje u koje vreme je na mejlove odgovoreno (Nocas u tri sam odgovorila na mejl. E, bas me briga, ja sam nocas u tri spavala). Budi bog s nama.