Najveća prepreka ženama da stignu do visokih pozicija u poslovnom svetu nije nedostatak porodičnih programa u kompanijama (fleksibilno radno vreme ili mogućnost rada od kuće) već opšte povećanje broja radnih sati za oba pola, smatraju stručnjaci. Pritisak da se na poslu bude 24 sata dnevno – da se na…
Erin Rajd i Robin Ilaj, koautorke studije; Foto: Vašington post
Pritisak da se na poslu bude 24 sata dnevno – da se na imejlove odgovara u 11 uveče i vode poslovni razgovori u nedelju ujutro, naročito je veliki kada su u pitanju visoko kvalifikovana, visoko plaćena radna mesta u pravu, finansijama, savetništvu i knjigovodstvu.
“Poslovna kultura 24/7 održava nejednakost među polovima jer su žene te od kojih se očekuje da se snađu i balansiraju između posla i porodice” kaže Robin Ilaj, profesorka na Harvardskoj poslovnoj školi “Davanje ženama povlastica, iako sa dobrim namerama, zapravo im koči napredovanje u karijeri. Kultura preteranog rada utiče na sve” kaže ona.
U studiji koju je sprovela zajedno sa Iren Padavik sa državnog univerziteta Florida i Erin Rajd sa Bostonskog univerziteta, proučavana je velika konsultanstska firma. Prosečan broj radnih sati zaposlenih u njoj bio je 60-65 sati nedeljno.
Zaključak ovog istraživanja je da problem nije u tome što žene moraju da prave ustupke zbog porodičnih obaveza i da zato ne mogu da stignu do visokih pozicija u firmi, već da postoje duboko usađena uverenja da se mora raditi non-stop i da žene ne mogu da izbegnu zastoje u karijeri.
Tokom poslednje četiri decenije drastično se povećao broj radnih sati, sa 1.687 godišnje, koliko se u Americi radilo 1979. godine, na današnjih 1.836. Najviše rade oni sa velikim platama – oko 2,015 sati godišnje. Za elite, izgaranje na poslu je postalo vrsta statusnog simbola.
Predrasude prema ženama na radnom mestu otežavaju im da usklade posao sa porodicom. Kako je studija pokazala, muškarci su zapravo imali mnogo više mogućnosti da u svoj radni dan uklope porodične obaveze, i to su redovno koristili. Kada bi muškarac napustio posao u pet popodne, kolege bi pretpostavile da ide na sastanak sa klijentom, a za ženu bi pomislili da mora da se pobrine za decu. Muškarci koji svoj posao prilagođavaju porodičnim obavezama dobijaju unapređenja, žene ne, kažu autorke studije.
Kompanijama, međutim, nije u interesu da zaista reše ovaj problem, jer ne žele da njihovi zaposleni manje rade. Radije će odabrati da uvedu neke programe za podršku ženama, koji nisu delotvorni, nego da zaista preduzmu korake koji bi im pomogli, kažu autorke studije.
Izvor: Vašington Post
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: ŽENSKE PRIČE
„Mama, a šta je to 8. mart?“
„Mama, a šta je to 8. mart?“ „To je jedan praznik...“ „Kakav praznik? Kao Nova godina ili Božić?“ „Tako nekako. To je praznik kojim se obeležava borba za prava žena...“...
Neplaćeni poslovi: Žene rade više od muškaraca i tokom pandemije
UN pozivaju vlade i kompanije da priznaju da neplaćeni poslovi postoje i da primene mere kao što...
U vezi dišeš, ne gušiš se i ne batrgaš. Ne stvaraš od sebe ženu za koju misliš da bi se njemu najviše dopala
Piše: Jovana Kešanski Probaj da obučeš onu tvoju usku bordo haljinu, iako ti je jednom rekao da ti najbolje stoje široke pantalone, da ti haljine previše ističu obline i da...
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…” – pismo koje je postalo hit na internetu
„Draga devojčice u zelenom kupaćem kostimu…“ je pismo koje je postalo viralno na internetu a svedoči o tome koliko je beznačajna naša suština. Nije važno da li smo genijalne, kreativne,...
Sve se izokrenulo, pa su ta neka bla bla truc zanimanja odjednom postala jako vazna. Uzasno mi ide na zivce to insistiranje na non stop dostupnosti (Jao, pa ti iskljucujes mobilni! Da, iskljucujem ga svako vece u 10!) i potenciranje u koje vreme je na mejlove odgovoreno (Nocas u tri sam odgovorila na mejl. E, bas me briga, ja sam nocas u tri spavala). Budi bog s nama.