Žene sa fakultetom počele da rađaju više dece

Autor: Katarina Đorđević

U pe­ri­o­du od 2002. do 2015. go­di­ne broj de­ce ro­đe­ne u Sr­bi­ji sma­njio se za ne­što vi­še od de­set pro­ce­na­ta. De­mo­gra­fi is­ti­ču da se od 2002. do 2006. go­di­šnje ra­đa­lo oko 72.000 de­ce, a od te go­di­ne broj be­ba po­či­nje la­ga­no i kon­ti­nu­i­ra­no opa­da, da bi u 2016. do­sti­gao isto­rij­ski mi­ni­mum – te go­di­ne ro­đe­no je sve­ga 64.734 no­vo­ro­đen­če­ta. Iako sve ana­li­ze go­vo­re da je po­tvr­da o ma­mi­nom vi­šem ste­pe­nu aka­dem­skog obra­zo­va­nja obr­nu­to sra­zmer­na bro­ju deč­jih so­ba u sta­nu, de­mo­gra­fi od 2008. go­di­ne pri­me­ću­ju za­ni­mljiv trend – že­ne sa vi­so­kim obra­zo­va­njem po­či­nju da ra­đa­ju vi­še de­ce, znat­no vi­še ne­go že­ne sa sred­njom ško­lom, a sto­pa nji­ho­vog ukup­nog ra­đa­nja pri­bli­ža­va se vred­no­sti sto­pa ukup­nog fer­ti­li­te­ta že­na sa osnov­nom ško­lom.

„Ka­da smo ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te po­sled­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva do­šli smo do za­ključ­ka da naj­ve­ći broj že­na ko­je ne­ma­ju de­cu ži­vi u gra­du, ima vi­so­ko ili vi­še obra­zo­va­nje i stal­ni po­sao. Naj­vi­še de­ce ima­ju maj­ke sa (ne)za­vr­še­nom osnov­nom ško­lom, a naj­ma­nje de­ce ra­đa­ju fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne”, is­ti­če dr Mir­ja­na Ra­še­vić, di­rek­tor­ka Cen­tra za de­mo­graf­ska is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka.

„I ovaj po­pis sta­nov­ni­štva po­ka­zao je da Rom­ki­nje, Al­ban­ke i Mu­sli­man­ke ra­đa­ju naj­vi­še de­ce. Me­đu­tim, u po­sled­njih de­set go­di­na pri­me­ću­je­mo za­ni­mljiv trend – fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne od­lu­ču­ju se za ra­đa­nje vi­še de­ce, znat­no vi­še ne­go že­ne sa sred­njom ško­lom.”

Na pri­me­ru šest evrop­skih ze­ma­lja – Austri­je, Grč­ke, Ma­đar­ske, Ru­mu­ni­je, Slo­ve­ni­je i Švaj­car­ske – po­tvr­đe­no je da je uti­caj ni­voa obra­zo­va­nja na ni­vo na­ta­li­te­ta da­le­ko ja­či ne­go uti­caj za­ni­ma­nja i po­lo­ža­ja u za­ni­ma­nju. Osim to­ga, obra­zo­va­nje je po­ve­za­no i sa broj­nim ne­po­sred­nim uzro­ci­ma fer­ti­li­te­ta, kao što su go­di­ne stu­pa­nja u brak, kon­tro­la ra­đa­nja i broj de­ce u po­ro­di­ci.

„Kod že­na sa osnov­nom ško­lom broj ro­đe­ne de­ce se li­ne­ar­no sma­nju­je, ta­ko da je u 2015. iz­no­sio sve­ga 37 od­sto ži­vo­ro­đe­ne de­ce iz 2002. go­di­ne. U pe­ri­o­du od 2002. do 2015. broj de­ce ko­ju su ro­di­le maj­ke sa sred­njom ško­lom opao je za 20 pro­ce­na­ta. S dru­ge stra­ne, kod naj­vi­še obra­zo­va­ne ka­te­go­ri­je že­na, pro­me­ne u bro­ju ro­đe­ne de­ce pot­pu­no su dru­ga­či­je. Na­i­me, od 2002. do 2005. go­di­ne broj ži­vo­ro­đe­ne de­ce se ne me­nja i na­la­zi se na ni­vou ne­što ni­žem od 10.000 go­di­šnje. Me­đu­tim, od 2005. go­di­ne broj ži­vo­ro­đe­nja od maj­ki sa fa­kul­te­tom po­či­nje li­ne­ar­no da se po­ve­ća­va, ta­ko da je u 2015. bio čak 2,3 pu­ta vi­ši u od­no­su na 2002. go­di­nu”, ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je da se slič­ne ten­den­ci­je pri­me­ću­ju i u re­gi­o­nu i u ce­loj Evrop­skoj uni­ji.

Tu­ma­če­ći uzro­ke ove za­ni­mlji­ve po­ja­ve, dr Mir­ja­na Ra­še­vić ka­že da fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne ima­ju vi­še nov­ca, što u ve­li­koj me­ri olak­ša­va pro­ši­re­nje po­ro­di­ce i po­di­za­nje de­ce, ali i vi­še mo­guć­no­sti za pre­go­vo­re za sop­stve­nim part­ne­rom oko po­de­le ro­di­telj­skih oba­ve­za.

„Na­ša je pret­po­stav­ka da su se že­ne sa fa­kul­te­tom iz­bo­ri­le za eman­ci­pa­ci­ju u sop­stve­nom do­mu, jer su u bo­ljoj pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji u od­no­su na že­ne sa sred­njom ško­lom, ko­je su če­sto ne­za­po­sle­ne ili ima­ju ni­ža pri­ma­nja. Sva is­tra­ži­va­nja go­vo­re da se naj­vi­še de­ce ra­đa u skan­di­nav­skim ze­mlja­ma u ko­ji­ma je po­stig­nut naj­vi­ši ste­pen rod­ne rav­no­prav­no­sti, a naj­ma­nje u me­di­te­ran­skim ze­mlja­ma u ko­ji­ma ca­ru­je pa­tri­jar­hat. Lo­gič­no je pret­po­sta­vi­ti da su se vi­so­ko obra­zo­va­ne že­ne do­go­vo­ri­le sa part­ne­rom oko po­de­le oba­ve­za”, na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Dr Mir­ja­na Ra­še­vić pri­me­ću­je da sve že­ne, bez ob­zi­ra na ste­pen obra­zo­va­nja, od­la­žu ra­đa­nje za ka­sni­je go­di­ne ži­vo­ta, ali da po­sto­je raz­li­ke me­đu že­na­ma raz­li­či­tog obra­zov­nog ni­voa kad je o ra­đa­nju do 30. go­di­ne ži­vo­ta reč. Ta­ko su že­ne bez ško­le u 2015. ro­di­le 2,59 de­ce do 30 go­di­ne, že­ne sa osnov­nom ško­lom 1,38 de­ce, že­ne sa sred­njom ško­lom 0,84 de­te­ta, a že­ne sa fa­kul­te­tom 0,57 de­ce.

Izvor: Politika

Draga porodico, nisam dužna da večito tragam za vašim zagubljenim stvarima!

Majčinstvo u 20/30/40-im: Vesna Smiljanić Rangelov

Doji i pusti druge da ne doje

Istraživanje: Mladi u Srbiji vole roditelje i nisu buntovnici

Ženama mozak naraste nakon porođaja

Popularno verovanje da se ženski um pretvori u kašu tokom trudnoće i porođaja je totalno pogrešno – mozgovi žena, u stvari, narastu u tom periodu, tvrde naučnici, prenosi Telegraf. Istraživači...

Danas je Svetski dan prevremeno rođene dece

U Srbiji svake godine pre vremena na svet dođe oko 4.000 beba. Prim. dr Radmila Mileusnić Milenović, direktorka Instituta za neonatologiju, kaže za RTS da je u tom institutu prosečno...

NIS podržava zdravstvene ustanove i buduće roditelje: Vreme je da se nove nade rode

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je prosečna starost stanovništva 43,5 godina, što je svrstava u deset demografski najstarijih zemalja u Evropi. Starenje društva ima dalekosežne posledice po...

Mama iz Srbije: Da mogu ponovo da biram, nikad se ne bih porađala u Norveškoj

Imam 30 godina i daleko od toga da sam došla nepripremljena u Norvešku. Zapravo, znala sam više o njenoj kulturi, književnosti, istoriji i jeziku od većine naših koji se doseljavaju,...