Žene sa fakultetom počele da rađaju više dece

Autor: Katarina Đorđević

U pe­ri­o­du od 2002. do 2015. go­di­ne broj de­ce ro­đe­ne u Sr­bi­ji sma­njio se za ne­što vi­še od de­set pro­ce­na­ta. De­mo­gra­fi is­ti­ču da se od 2002. do 2006. go­di­šnje ra­đa­lo oko 72.000 de­ce, a od te go­di­ne broj be­ba po­či­nje la­ga­no i kon­ti­nu­i­ra­no opa­da, da bi u 2016. do­sti­gao isto­rij­ski mi­ni­mum – te go­di­ne ro­đe­no je sve­ga 64.734 no­vo­ro­đen­če­ta. Iako sve ana­li­ze go­vo­re da je po­tvr­da o ma­mi­nom vi­šem ste­pe­nu aka­dem­skog obra­zo­va­nja obr­nu­to sra­zmer­na bro­ju deč­jih so­ba u sta­nu, de­mo­gra­fi od 2008. go­di­ne pri­me­ću­ju za­ni­mljiv trend – že­ne sa vi­so­kim obra­zo­va­njem po­či­nju da ra­đa­ju vi­še de­ce, znat­no vi­še ne­go že­ne sa sred­njom ško­lom, a sto­pa nji­ho­vog ukup­nog ra­đa­nja pri­bli­ža­va se vred­no­sti sto­pa ukup­nog fer­ti­li­te­ta že­na sa osnov­nom ško­lom.

„Ka­da smo ana­li­zi­ra­li re­zul­ta­te po­sled­njeg po­pi­sa sta­nov­ni­štva do­šli smo do za­ključ­ka da naj­ve­ći broj že­na ko­je ne­ma­ju de­cu ži­vi u gra­du, ima vi­so­ko ili vi­še obra­zo­va­nje i stal­ni po­sao. Naj­vi­še de­ce ima­ju maj­ke sa (ne)za­vr­še­nom osnov­nom ško­lom, a naj­ma­nje de­ce ra­đa­ju fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne”, is­ti­če dr Mir­ja­na Ra­še­vić, di­rek­tor­ka Cen­tra za de­mo­graf­ska is­tra­ži­va­nja In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka.

„I ovaj po­pis sta­nov­ni­štva po­ka­zao je da Rom­ki­nje, Al­ban­ke i Mu­sli­man­ke ra­đa­ju naj­vi­še de­ce. Me­đu­tim, u po­sled­njih de­set go­di­na pri­me­ću­je­mo za­ni­mljiv trend – fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne od­lu­ču­ju se za ra­đa­nje vi­še de­ce, znat­no vi­še ne­go že­ne sa sred­njom ško­lom.”

Na pri­me­ru šest evrop­skih ze­ma­lja – Austri­je, Grč­ke, Ma­đar­ske, Ru­mu­ni­je, Slo­ve­ni­je i Švaj­car­ske – po­tvr­đe­no je da je uti­caj ni­voa obra­zo­va­nja na ni­vo na­ta­li­te­ta da­le­ko ja­či ne­go uti­caj za­ni­ma­nja i po­lo­ža­ja u za­ni­ma­nju. Osim to­ga, obra­zo­va­nje je po­ve­za­no i sa broj­nim ne­po­sred­nim uzro­ci­ma fer­ti­li­te­ta, kao što su go­di­ne stu­pa­nja u brak, kon­tro­la ra­đa­nja i broj de­ce u po­ro­di­ci.

„Kod že­na sa osnov­nom ško­lom broj ro­đe­ne de­ce se li­ne­ar­no sma­nju­je, ta­ko da je u 2015. iz­no­sio sve­ga 37 od­sto ži­vo­ro­đe­ne de­ce iz 2002. go­di­ne. U pe­ri­o­du od 2002. do 2015. broj de­ce ko­ju su ro­di­le maj­ke sa sred­njom ško­lom opao je za 20 pro­ce­na­ta. S dru­ge stra­ne, kod naj­vi­še obra­zo­va­ne ka­te­go­ri­je že­na, pro­me­ne u bro­ju ro­đe­ne de­ce pot­pu­no su dru­ga­či­je. Na­i­me, od 2002. do 2005. go­di­ne broj ži­vo­ro­đe­ne de­ce se ne me­nja i na­la­zi se na ni­vou ne­što ni­žem od 10.000 go­di­šnje. Me­đu­tim, od 2005. go­di­ne broj ži­vo­ro­đe­nja od maj­ki sa fa­kul­te­tom po­či­nje li­ne­ar­no da se po­ve­ća­va, ta­ko da je u 2015. bio čak 2,3 pu­ta vi­ši u od­no­su na 2002. go­di­nu”, ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca i do­da­je da se slič­ne ten­den­ci­je pri­me­ću­ju i u re­gi­o­nu i u ce­loj Evrop­skoj uni­ji.

Tu­ma­če­ći uzro­ke ove za­ni­mlji­ve po­ja­ve, dr Mir­ja­na Ra­še­vić ka­že da fa­kul­tet­ski obra­zo­va­ne že­ne ima­ju vi­še nov­ca, što u ve­li­koj me­ri olak­ša­va pro­ši­re­nje po­ro­di­ce i po­di­za­nje de­ce, ali i vi­še mo­guć­no­sti za pre­go­vo­re za sop­stve­nim part­ne­rom oko po­de­le ro­di­telj­skih oba­ve­za.

„Na­ša je pret­po­stav­ka da su se že­ne sa fa­kul­te­tom iz­bo­ri­le za eman­ci­pa­ci­ju u sop­stve­nom do­mu, jer su u bo­ljoj pre­go­va­rač­koj po­zi­ci­ji u od­no­su na že­ne sa sred­njom ško­lom, ko­je su če­sto ne­za­po­sle­ne ili ima­ju ni­ža pri­ma­nja. Sva is­tra­ži­va­nja go­vo­re da se naj­vi­še de­ce ra­đa u skan­di­nav­skim ze­mlja­ma u ko­ji­ma je po­stig­nut naj­vi­ši ste­pen rod­ne rav­no­prav­no­sti, a naj­ma­nje u me­di­te­ran­skim ze­mlja­ma u ko­ji­ma ca­ru­je pa­tri­jar­hat. Lo­gič­no je pret­po­sta­vi­ti da su se vi­so­ko obra­zo­va­ne že­ne do­go­vo­ri­le sa part­ne­rom oko po­de­le oba­ve­za”, na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Dr Mir­ja­na Ra­še­vić pri­me­ću­je da sve že­ne, bez ob­zi­ra na ste­pen obra­zo­va­nja, od­la­žu ra­đa­nje za ka­sni­je go­di­ne ži­vo­ta, ali da po­sto­je raz­li­ke me­đu že­na­ma raz­li­či­tog obra­zov­nog ni­voa kad je o ra­đa­nju do 30. go­di­ne ži­vo­ta reč. Ta­ko su že­ne bez ško­le u 2015. ro­di­le 2,59 de­ce do 30 go­di­ne, že­ne sa osnov­nom ško­lom 1,38 de­ce, že­ne sa sred­njom ško­lom 0,84 de­te­ta, a že­ne sa fa­kul­te­tom 0,57 de­ce.

Izvor: Politika

Vasilije Pantelić, dobitnik pune stipendije Jejla i ponos Srbije

Uroš Petrović: Uvažavajte vaspitače i učitelje, oni utiru najvažnije staze

Draga mama, nemoj to da radiš

Majčinstvo u 20/30/40-im: Zorana Kurbalija Novičić

Što više grlite svoju bebu, to će njen mozak imati više koristi, kaže studija

Mi roditelji se često osećamo kao da nam srce poraste svaki put kada zagrlimo svoju decu, ali istina je da njihov mozak raste još brže od naših dodira. Istraživanje koje...

Opet devojčica? Sad moraš i treće…

Samo nek je živo i zdravo. Ni veće istine ni češće fraze u srpskom jeziku. Kad objavite da čekate bebu – samo nek je živo i zdravo. Kad se žalite...

5 korisnih saveta za brigu o bebama

Ako ste nedavno postali roditelj, sigurno ste svesni da postoje mnoge stvari o odgajanju dece koje je potrebno da naučite za vrlo kratko vreme. Vaša beba se rapidno menja prvih...

VIDEO: Beba spava u vodenjaku, doktori je bude

Bebe se mogu roditi u celoj amnionskoj kesi. Amnionska kesa je membrana koja je ispunjena providnom tečnošću unutar koje se nerođena beba razvija i raste. Rođenje trojki je vrlo retko,...