Zimovanje da se smrzneš!

Zimovanje deteta sa kolektivom (vrtićem, školom) danas je finansijski, psihički i fizički izazov za sve uključene strane. Usled sve veće komplikovanosti, pokazuje tendenciju da traje sve kraće i kraće.

Piše: Jovana Papan

Za početak, za jedan običan sedmodnevni boravak vašeg deteta u odmaralištu na 200 km udaljenoj planini uruče vam spisak od nekih stotinak neophodnih stavki, koji srećom kasnije možete da iskroristite ukoliko planirate duži boravak na Mesecu. Svega tu ima – od večernje toalete i kostima za maskenbal, preko zaliha i zaliha nepromočive opreme za jutarnji, pre i poslepodnevni izlazak na sneg, sanki, krema i kremica, vitamina, pilula i tabletica, sto vrsta suvih, vlažnih i mokrih maramica, sapuna tečnih i čvrstih, pa sve do kilograma južnog voća, i hektolitara flaširane vode – jer vaše dete na zimovanju prosto mora započeti dan sveže isceđenim đusom.

Pročitajte i: Ja sam dobro, što i vama želim

Naravno, nije važno samo poslati sa detetom pola kuće – zahvaljujući čudima moderne tehnologije, i sami možete svome zlatu da budete pri ruci sve vreme dok ste navodno odvojeni. Pa ćete tako, dok budete čekali da vam isporuče nazad vaše čedo, sa ostalim roditeljima na stanici moći slatko da se napričate o doživljajima koje bi vaša deca zapravo tek trebalo da ispričaju vama. Jer, budući da ste poslednjih sedam dana živeli na telefonskoj vezi sa vaspitačicama, nastavnicima i samom decom, slušajući iscrpne izveštaje o svim pojedinostima vezanim za svoje dete, vi već sve dobro znate. Da li je spavalo dole ili na spratu, mazalo se redovno faktorom 30, koliko puta je šmrknulo, kinulo, šta je ostavljalo u tanjiru posle večere, a šta u wc šolji svakog jutra. Kada autobus konačno stigne i dobro se iscmačete, vašem putniku ostaje jedino da vas pita „Mama, kako mi je bilo?“

Ništa ni nalik vašim nekadašnim zimovanjima sa vrtićem ili školom – dve nedelje krcate doživljajima, koje ste po povratku potanko prepričavali roditeljima sledećih par dana – počev od mučnine u autobusu, preko doživljanja iz diskaća, pa nezaobilaznih bliskih susreta sanki sa drvećem. Mame i tate vam jesu nedostajale, kao i vi njima, ali sasvim dovoljno je bilo da čujete kako su vas puno pozdravili kada su negde na pola zimovanja pozvali recepciju da se raspitaju za „decu iz te-i-te škole“. A oni su u međuvremenu živeli svoje živote, umesto da pate što ne mogu svakog minuta da znaju šta vi radite tamo daleko.

Ukrali joj auto sa sedmogodišnjim detetom? I meni bi!

Zašto žene ne mogu imati sve?

Mobilni telefon ili najduža pupčana vrpca na svetu

Roditelj u virtuelnom dobu je sve zbunjeniji i neodlučniji

Šest načina na koje roditelji govore “NE”

Piše: Jovana Papan “Ne” je jedna od reči sa kojom ćete kada postanete roditelj izgraditi poseban odnos. Za početak, izgovorićete je mali milion puta od trenutka kada vaša beba prvi...

Najteže letnje pitanje za svakog roditelja

Piše: Jovana Papan Svako ko postane roditelj, zna da ga jednog dana očekuju neka teška pitanja koje će mu potomstvo postavljati i koja će zahtevati ozbiljan, promišljen i dalikatan pristup....

Na šta zaista liči kad deca timski rade domaći zadatak?

Piše: Jovana Papan Primećujem da je u školama u modi timska izrada domaćih zadataka. Učitelji i nastavnici zadaju deci pripremu referata i pravljenje panoa. Predmeta je mnogo, i po mojoj...

Imate li kolica za bebe ili pokretni apartman sa pet zvezdica?

Piše: Jovana Papan Među dobrostojećim roditeljima i onima koji pokušavaju da tako deluju, kolica za bebe su predmet želja, merkanja i neophodna ulaznica za „visoko društvo“ kraj bazena sa peskom...