Zimovanje deteta sa kolektivom (vrtićem, školom) danas je finansijski, psihički i fizički izazov za sve uključene strane. Usled sve veće komplikovanosti, pokazuje tendenciju da traje sve kraće i kraće.
Piše: Jovana Papan
Za početak, za jedan običan sedmodnevni boravak vašeg deteta u odmaralištu na 200 km udaljenoj planini uruče vam spisak od nekih stotinak neophodnih stavki, koji srećom kasnije možete da iskroristite ukoliko planirate duži boravak na Mesecu. Svega tu ima – od večernje toalete i kostima za maskenbal, preko zaliha i zaliha nepromočive opreme za jutarnji, pre i poslepodnevni izlazak na sneg, sanki, krema i kremica, vitamina, pilula i tabletica, sto vrsta suvih, vlažnih i mokrih maramica, sapuna tečnih i čvrstih, pa sve do kilograma južnog voća, i hektolitara flaširane vode – jer vaše dete na zimovanju prosto mora započeti dan sveže isceđenim đusom.
Pročitajte i: Ja sam dobro, što i vama želim
Naravno, nije važno samo poslati sa detetom pola kuće – zahvaljujući čudima moderne tehnologije, i sami možete svome zlatu da budete pri ruci sve vreme dok ste navodno odvojeni. Pa ćete tako, dok budete čekali da vam isporuče nazad vaše čedo, sa ostalim roditeljima na stanici moći slatko da se napričate o doživljajima koje bi vaša deca zapravo tek trebalo da ispričaju vama. Jer, budući da ste poslednjih sedam dana živeli na telefonskoj vezi sa vaspitačicama, nastavnicima i samom decom, slušajući iscrpne izveštaje o svim pojedinostima vezanim za svoje dete, vi već sve dobro znate. Da li je spavalo dole ili na spratu, mazalo se redovno faktorom 30, koliko puta je šmrknulo, kinulo, šta je ostavljalo u tanjiru posle večere, a šta u wc šolji svakog jutra. Kada autobus konačno stigne i dobro se iscmačete, vašem putniku ostaje jedino da vas pita „Mama, kako mi je bilo?“
Ništa ni nalik vašim nekadašnim zimovanjima sa vrtićem ili školom – dve nedelje krcate doživljajima, koje ste po povratku potanko prepričavali roditeljima sledećih par dana – počev od mučnine u autobusu, preko doživljanja iz diskaća, pa nezaobilaznih bliskih susreta sanki sa drvećem. Mame i tate vam jesu nedostajale, kao i vi njima, ali sasvim dovoljno je bilo da čujete kako su vas puno pozdravili kada su negde na pola zimovanja pozvali recepciju da se raspitaju za „decu iz te-i-te škole“. A oni su u međuvremenu živeli svoje živote, umesto da pate što ne mogu svakog minuta da znaju šta vi radite tamo daleko.
 danas je finansijski, psihički i fizički izazov za sve uključene strane.){kind=link}
E, ali srecom jos ima „normalnih“ ljudi koji takve stvari organizuju kako treba… Moje dete (6 god.) upravo se vratilo sa sedmodnevne obuke skijanja na Staroj planini sa sportskim klubom, odusevljeno naravno (ovo mu je druga godina), a za to vreme ja sam sa trenerima razmenila 2 (i slovima: dve) SMS poruke. „Zdrav?“ „Zdrav, sve ok, pozdrav“….. Dobijali smo, doduse, svakodnevne kratke mejlove i mnostvo fotografija, ali sa detetom kontakt – nula. Prosle godine jeste bilo malo frke, ove – nista. Obostrana uzivancija!!!
Mislim da naša deca idu u isti sportski klub. 🙂
Svaka cast autoru, lepo receno. Zaboravili ste obavezan dzeparac za krofne, toplu cokoladu, palacinke i raznorazne suvenire. A da ne pricam da ima i dece koja sa svojih 5 i 6 godina nose mobilne telefone na zimovanje. Ja sam zgrozena, pre svega roditeljima!!!
Glupost. Moje dete je dobilo spisak sa dvadesetak stavki sto inace koristimo i kuci. Nepromocive pantalone, dukserice, dzempere i po savetu da spakujemo vec iznosene stvari nema potrebe da se manekenisu tamo. Naravno sr
Sredstva za higijenu i to je to. Nista nismo dodatno kupovali. Mogli smo jutru da pozovemo vaspitacicu ali mi to nismo radili, jer je obecala da ce roditelju cije se dete razboli, previse place i sl da javi. Nama je javila samo da su stigli, da su se smestili i da je sve ok. 3 poruke za 7 dana.Dzeparac je bio 1000 din za svaki slucaj. Dete odusevljeno mi zadovoljni. E sad poatoje roditelji paranoici ali to je vec njohova stvar.