***
Život je više od lova na dobre ocene. Život je više od pripremanja ispita. Deca mogu da postignu više od dobijanja dobrih ocena. Mi ih potcenjujemo kad svu njihovu težnju i napore merimo samo dobrim ocenama u školi. Roditelji svojoj deci sve više pristupaju kao treneri ili menadžeri. U osnovi ovog postupanja nalazi se stav da su deca zapravo nesposobna da odluče šta žele i čemu treba da teže. Budući da su tako nesavršena i nepotpuna, roditelji moraju svojim savetima i nalozima priteći u pomoć.
„Ali deca ne žele da stalno budu ispravljana i kritikovana; ona to isto tako nisu ni zaslužila. Ona su sposobna i mogu da preuzmu odgovornost za sebe, a u najboljem slučaju i za druge“
Ali deca ne žele da stalno budu ispravljana i kritikovana; ona to isto tako nisu ni zaslužila. Ona su sposobna i mogu da preuzmu odgovornost za sebe, a u najboljem slučaju i za druge. Ona su od malih nogu razvijene ličnosti sa sopstvenim potrebama. Sposobna su da sabiraju sopstvena sećanja i iskustva i da gospodare svojim sposobnostima i talentima. Deca nikome ne pripadaju do samima sebi. Ona su orlovi; nisu kokoši.
Da bi naša deca mogla da razvijaju talente i darove koji leže u njima, moramo im pristupiti bez straha i brige i bez unapred stvorenih predstava i namera. Zato moramo da im se prepustimo i da sa njima uspostavimo pravilan odnos. Ali to ne sme biti odnos koji postoji između nadređenog i podređenog ili između obrazovanog i onog ko tek treba da se obrazuje. To mora biti odnos u kome se sreću dva ljudska bića koja su, istina, različita, ali i spremna da uče jedno od drugog. I da uživaju u tome da zajedno otkrivaju svet. Moramo, dakle, naučiti da sa svojom decom razgovaramo na ravnoj nozi. Ništa nam neće škoditi ako pritom budemo morali da čučnemo.
Sva su deca nadarena
Gerald Hiter, Uli Hauzer
Kako da podstaknete razvoj urođenih talenata svoje dece
Prepoznajte potencijale svog deteta i usmerite ga na pravi način!
Kako se odnosimo prema svojoj deci? Kako ih vaspitavamo? Kako negujemo kvalitete koje poseduju još od rođenja? Umemo li da ih prepoznamo ili puštamo da nam sopstvene ambicije odrede ono u šta „vredi ulagati“?
Moguće je da ni sami nismo postali ono što smo zaista želeli, što ne znači da treba sebi da dopustimo da zanemarimo talente koje poseduju naša deca ili da ih pogrešno razumemo.
Neurobiolog Gerald Hiter, koji se godinama bavi istraživanjem mozga i proučava načine na koje deca najbolje razvijaju inteligenciju i talente, i Uli Hauzer, dugogodišnji urednik Šterna, pokazuju kakvi se talenti kriju u svakom detetu. Oni nas pozivaju da prevaziđemo zastarele pedagoške modele koji izjednačavaju predispozicije i talente sa natprosečnim sposobnostima i visokim ocenama u đačkoj knjižici. Kako pokazuju neurološka istraživanja, nije neophodno biti mali genije da bi nečiji život bio ispunjen i ostvaren. Samo prepoznajući talente u njima, možemo deci pružiti budućnost na kojoj će nam biti istinski zahvalna.
