Iz čuvenog Lovćenca na severu Bačke, mladog istoričara Miloša Racića u užičko selo Ravni pre osam godina dovelo je upražnjeno mesto nastavnika. Tada još niko nije slutio da će malena škola ubrzo postati „erski Holivud“, da će nauka oplemenjena nekim višim smislom zaista postati učiteljica života za radoznale mališane podno Zlatibora.
Ima li to još negde kod nas, da osnovci snimaju filmove, da neguju sopstveni festival sedme umetnosti i da svakoga dana na radost začuđene okoline životu daruju i vraćaju svoje tek otkrivene talente?
Nastavnik sa đacima snimio 60 filmova da bi ih zainteresovao za istoriju
Evo nas u Ravnima. Osnovnu školu „Đura Jakšić“ pohađa stotinak đaka, još pedeset pametnih glavica uči u izdvojenom odeljenju u Drežniku. Objašnjavaju nam, sve je počelo kada je nastavnik Miloš uzeo malenu kameru i rekao: „Snimanje filma ‘Ubistvo Cezara’ može da počne.“ Do danas, snimili su klinci 75 kratkometražnih i jedan dugometražni film, osnovali su produkcijsku kuću „Radrenis“, opremili su Filmski kabinet – Bunker. E to, stvarno, nigde nema.
– Ivo Andrić da dođe na set, počinjemo! – čuje se glas istoričara Racića. – Snimamo „Na Drini ćupriju“. Videćete kasnije u Bunkeru prethodne filmove o Vuku i Dositeju, o Ceru i sarajevskom atentatu, o povlačenju srpske vojske preko Albanije, o Crvenom oktobru, Nikoletini Bursaću, i one o Isaku Njutnu, Romeu i Juliji.
Ivo Andrić stiže na set. Liči nam iza maske i kostima na Miloša Brajkovića, sedmaka. Jeste on, ko bi rekao, iza onih andrićevskih naočara, pod šeširom, u mantilu, ozbiljan je i zamišljen baš kao nobelovac na čuvenoj fotografiji pored višegradske ćuprije. Pored njega su drugari Nikola Savić, Nenad Mojsilović, Biljana Kovčić, Lidija Marković, Anđela Filipović. Seoski most biće onaj drinski, stara zgrada je „Lotikina kafana“.
* Sa snimanja filma „Na Drini ćuprija“
– Pitao sam se da li ću moći uspešno da dočaram Andrićev lik. Do sada sam glumio negativce, izmišljene likove, koji mi, iskreno, više leže, ali sam zadovoljan kako je uloga prošla – govori nam glavni glumac Brajković. – Mučile su nas vremenske neprilike, jer smo stalno odlagali snimanja zbog kiša.
„Radrenis“ produkcija, to je kažu deca, skraćenica za njihova sela Ravni, Drežnik, Nikojeviće i Skržuti. Nastavnik Miloš, osim što pomera planine u užičkom kraju, u toj fascinantnoj igri sa decom je koscenarista, montažer, po potrebi glumac, autor songova. Bivša učenica Divna Vranić završila je Srednju umetničku školu i pomaže oko kostima, plakata, scenografije…
Srpski učenici sami snimili film o Albanskoj golgoti! (VIDEO)
Kamera, ide. Zvuk, ide. Evo ga Ivo Andrić u Višegradu. Godina je 1923. Ljudi su užurbani, puno je briga za jedan vek, a pisac razmišlja kako će jednog dana izgledati roman „Na Drini ćuprija“.
– Najteže je bilo snimiti „Povratak crnog meseca“, film od 65 minuta, inspirisan Pavićevim „Hazarskim rečnikom“. Snimamo foto-aparatom i jednom kamericom, a kao „filmadžija“ ja sam samouk, bilo da je reč o režiji ili montaži – objašnjava omiljeni nastavnik. – Do sada su kroz ovu našu igru prošle stotine mališana. Svake godine imamo „Radrenis filmski festival“, najbolji dobijaju nagradu „Zlatni skriž“, nagradu nazvanu po biljci koja je „kriva“ za ime sela Skržuti. To je spektakl sačinjen od prikazivanja dečjih ostvarenja, javnog nastupa mališana i njihovog ogromnog uzbuđenja.
SATIRA OMILjENA
U DEČJIM ostvarenjima, satira je deo bezmalo svakog njihovog filma. Baš kao u čuvenom „Društvu mrtvih pesnika“, slobodno, često kritičko mišljenje može se čuti na setu. Sve to nije toliko neobično, kod učiteljice života većina ovih mališana zaslužila je čistu peticu, bez gledanja kroz prste.
Nikola Janković
Izvor: Novosti