Kao što ni u stvarnom životu roditelji nisu prevladali i razrešili konflikt sa detetom, isto tako ova deca kasnije kao odrasli, kod svakog novog izazova, ne razrešuju unutrašnje konflikte između „unutrašnjeg roditelja” i „unutrašnjeg deteta”.
Piše: Zoran Milivojević
Danas uglavnom koristimo reč disciplina da bismo označili osobu ili grupu koja se sistematično pridržava nekog reda. Malo je poznato da je ovo značenje izvedeno iz latinske reči discipulus, učenik. Izvedeno značenje je verovatno nastalo zbog toga što kada učitelj podučava grupu đaka tada u njoj mora postojati red koji omogućava usmerenost pažnje učenika na temu o kojoj uče. Dok o disciplinovanju drugih govorimo onda kada su deca u pitanju, kod odraslih ljudi se više zanimamo za to koliko je razvijena njihova sposobnost samodiscipline.
Samodisciplinu možemo shvatiti kao jednu vrstu upravljanja sobom, to jest samokontrolisanja. Ona čini jednu podvrstu emocionalne inteligencije. Koliko je važna sposobnost samodiscipline, najbolje pokazuje način života i životne sudbine onih ljudi koji je nemaju dovoljno razvijenu.
“Koliko je važna sposobnost samodiscipline, najbolje pokazuje način života i životne sudbine onih ljudi koji je nemaju dovoljno razvijenu.”
Kada je potrebno upravljanje sobom? U brojnim situacijama ljudi su u skladu sami sa sobom i doživljavaju sebe kao da su jedna celina. Ali ponekad se pojavi unutrašnji konflikt između dva „dela” osobe od kojih jedan želi jedno, a drugi drugo. To su one situacije u kojima ili osoba treba sebe da natera da uradi nešto neprijatno ili da sebe obuzda da ne uradi nešto što je prijatno.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Ranko Rajović: Detetu ne treba milion aktivnosti, nego park, šuma i raspust na selu
Generacije su sve slabije, svake godine. To je primetilo i preko 800 učitelja koje smo anketirali još pre osam godina, tvrdi Ranko Rajović, autor NTC programa i osnivač MENSE Jugoslavije,...
Budite im roditelj, prijatelje će deca pronaći i sama
Piše: Vanja Orlović, psiholog Čovek je sklon da idealizuje druge ljude kao i odnose u kojima je. U toj idealizaciji promiče mu nepostojanje reciprociteta između obostranog uzimanja i davanja, što...
Teorija afektivnog vezivanja je pogrešna. Evo šta nauka stvarno kaže
Ljudi sa nesigurnim, dezorganizovazovanim ili odbacujućim stilovima vezivanja ne mogu biti smireni, kaže 60 godina stara teorija afektivnog vezivanja. Međutim, brojne studije u međuvremenu pokazale su da su dokazi za...
Zoran Milivojević: Da li će roditelj biti uzor detetu ne odlučuje on, već dete
Kada kažemo da je neko nekome uzor, onda pretpostavljamo da osoba želi...
1 komentar.