Zoran Milivojević: Da bi se dete pravilno razvijalo, ono mora biti aktivno u stvarnom svetu

Tipični pripadnik stvarni svet zamenjuje digitalnim, a roditeljski dom shvata kao neku vrstu tvrđave koja je sigurno i udobno mesto, izbegavajući svaki izlazak

Glavna osobina tipičnog „ajdženera” jeste u tome što je stvarni svet zamenio digitalnim svetom. On praktično sve slobodno vreme provodi za ekranom, i to prvenstveno svog „pametnog telefona”. Tako, na primer, učenik četvrtog razreda srednje škole u proseku troši preko dva sata u slanju poruka preko telefona, dva sata je na internetu, sat i po igra igrice i pola sata provodi u video-ćaskanju, što čini šest sati dnevno.

Tvengi je našla veoma snažnu korelaciju između stepena zadovoljstva životom i vremena provedenog za ekranima: što više vremena provode u digitalnom svetu to su nesrećniji, a što više vremena provode u komunikaciji „oči u oči” sa stvarnim ljudima, to su srećniji. Zaključak je da su pripadnici generacije Z značajno nesrećniji od pripadnika prethodnih generacija.

Digitalne granice

Pored toga, pripadnike ove generacije muče veoma izražena osećanja usamljenosti, strepnje, stida i depresivnosti. U skladu sa tim, primećeno je da je kod njih izrazito povećana depresivnost, ali i sklonost samoubistvima.

Šta iz istraživanja Džin Tvengi mogu naučiti naši roditelji? Na prvom mestu je to da ne smeju dozvoliti svojoj deci da stvarni svet zamene digitalnim svetom. Da bi se dete pravilno razvijalo, ono mora biti aktivno u stvarnom svetu izvan porodičnog doma. Recept je jednostavan: postavite im „digitalne granice” od 90 minuta dnevno, kontrolišite upotrebu mobilnog i terajte ih u spoljašnji svet.

Izvor: Politika

Prethodna strana 1 2

Podeli tekst: