Ako se roditelji, koji su se naljutili zato što je dete uradilo nešto loše, malo distanciraju, dete se uplaši da ga manje vole i prihvataju, tako da pokušava da „povrati” ljubav i prihvatanje.
Piše: dr Zoran Milivojevć
U našoj kulturi veoma su retki oni roditelji koji ne vole, ne prihvataju vlastitu decu. Kada bebu iz porodilišta dovedu u porodicu, ona postaje emotivna kolevka bliskosti i prihvatanja. Sve osobe koje okružuju dete poručuju mu na ovaj ili onaj način da ga prihvataju, da žele da mu bude dobro, da ga vole. Zato dete stiče uverenje da je normalno stanje da ga svi prihvataju. Ako se roditelji, koji su se naljutili zato što je dete uradilo nešto loše, malo distanciraju, dete se uplaši da ga manje vole i prihvataju, tako da pokušava da „povrati” ljubav i prihvatanje.
Kada izađe u javnost, dete koje veruje da, ako je ono zaista dobro, da ga svi ljudi i sva deca moraju prihvatiti, doživljava „traumu javnosti” kada shvati da ga mnogi ne primećuju. Tada neka deca stvaraju kompleks niže vrednosti, od koga se brane fantaziranjem o velikim delima zbog kojih će ih jednog dana svi zavoleti. Očekujući prihvatanje, mnogi pasivno čekaju da im drugi priđu, osećajući patnju što nisu dovoljno zanimljivi, lepi, duhoviti da bi bili neodoljivo privlačni. Drugi su aktivni i prilaze pokušavajući da šarmiraju sve one koji na njih ne obraćaju pažnju.
U odraslom svetu živimo okruženi sa tri tipa ljudi: onima koji prema nama imaju pozitivan odnos, onima koji prema nama imaju negativan odnos i onima koji prema nama nemaju nikakav odnos. Emotivno odrasti znači prihvatiti ovu činjenicu i razviti socijalne veštine koje nam omogućuju da funkcionišemo sa sve tri grupe ljudi. To je sasvim različito od početne dečje fantazije da ako smo dovoljno dobri, onda će nas svi ljudi prihvatiti i prema nama imati pozitivan odnos.
Slični članci koji vas mogu zanimati:
Najnoviji tekstovi iz kategorije: REČ STRUČNJAKA
Da bi dete izraslo u dobru osobu, nije potrebna samo ljubav – nego i jasna disciplina
Piše: Milan Damjanac, psihoterapeut Pošto stalno pričamo o ljubavi koju deca moraju dobiti u svojim porodicama kako bi bile zdrave individue, red je da prozborim koju o tome šta...
„Išao bih sa tatom u bioskop, a s tobom ne želim.”
"Ja-poruke" daju mogućnost deci da bliže upoznaju nas, roditelje. Često se krijemo od dece oklopom „autoriteta", koji se trudimo da održimo po svaku cenu. Nosimo masku „vaspitača" i bojimo se...
Ako je roditelj tužan, ako trpi u braku, to nije detetov problem
Hteli mi to ili ne, uticaj roditeljskih figura na nas, njihovu decu, je ogroman. To se nastavlja čak i kada smo uveliko odrasli ljudi. Često su naša osećanja prema majkama i...
Slavimo samoživost i samodovoljnost, a prevrćemo očima na nenajavljene posete i porodična okupljanja
Piše: Željka Kurjački Stanić, psiholog i psihoterapeut Danas sam čula da je jedna američka država donela zakon da se roditeljima koji ne ispoštuju želju svog PETOGODIŠNJEG deteta da promeni pol,...
Nema komentara.