Dete izvesno vreme trpi vršnjačko nasilje, roditelji se obraćaju razrednom starešini, direktoru, škola kaže „uradili smo sve po protokolu“… A onda dođe dan kad žrtva uzvrati nasilniku prvi put, jer ne može više da trpi zlostavljanje.
Epilog – kaznu dobije dete koje je prvi put uzvratilo, dok se za nasilnika koje godinama maltretira govori: „Ne možemo mi tu ništa, sve smo uradili!“
Ovi primeri česti su u školama, postavlja se pitanje da li pojedine zaista preduzimaju sve što je u njihovoj moći, da li direktori nasilje guraju pod tepih kako bi sačuvali svoju fotelju, da li pedagozi dovoljno rade s decom.. Neki roditelji čija su deca žrtve nasilja svoju decu ispisuju iz škole, jer ustanova očigledno nije preduzela potrebne mere kako bi zaštitila žrtvu. Dolazimo do toga da ispaštaju deca koje su žrtve nasilja, a nasilnici prolaze nekažnjeno.
Kazne za vršnjačko nasilje
Kazna za škole od 100.000 do 1.000.000 dinara ukoliko ne preduzmu mere u slučajevima vršnjačkog nasilja
Kazna i za direktora ili odgovorno lice ustanove u iznosu od 25.000 do 100.000 dinara
Novčane kazne od 30.000 do 100.000 dinara predviđene su za roditelje dece koja čine vršnjačko nasilje
Inspekcija i školska uprava
Kurir je istraživao šta preostaje roditeljima da rade kada direktori ne postupaju po zakonu i ne štite žrtvu nasilja. U Ministarstvu prosvete navode da svako ko ima saznanje o nasilju ili diskriminaciji u školama prvo se obraća školi.
– Ako reakcija škole izostane ili su roditelji nezadovoljni reakcijom, mogu predstavku podneti prvo opštinskoj/gradskoj prosvetnoj inspekciji, a potom i republičkoj prosvetnoj inspekciji. Takođe mogu se obratiti i nadležnoj školskoj upravi, koja može u školu poslati stručni pedagoški nadzor. Škole su u obavezi da nadležnim školskim upravama, odnosno ministarstvu prijave sve situacije trećeg nivoa nasilja. U slučaju trećeg nivoa nasilja škola je u obavezi da obavesti druge nadležne institucije – policiju, centar za socijalni rad, dom zdravlja – koje u skladu sa svojim nadležnostima utvrđuju činjenice i preduzimaju mere – istakli su iz ministarstva za Kurir.
Jasna Janković, predsednica Unije sindikata prosvetnih radnika, objašnjava da se iz mnogo razloga siledžijsko ponašanje prikriva u osnovnim školama.
Udruženje Roditelj
Neophodan rad s roditeljima
Dragana Soćanin iz udruženja Roditelj smatra da je neophodno da se vrši nadzor nad nasilnim detetom, kao i da škola mora da istraži zašto se dete tako ponaša, da li ima problema u porodici:
– Potreban je redovan pedagoški rad, ali i rad s roditeljima, ako škola nema te ingerencije, onda se upućuje dalje, imamo i porodična savetovališta, nije sve u centru za socijalni rad, postoje i druge službe. Čini mi se da škole nemaju kapaciteta, možda ni volje, da se stvarno bave time i decom koja vrše nasilje. Ukori, smanjena ocena, disciplinske mere i društveno korisni rad ne znače ništa sve dok se škola ne pozabavi ozbiljno tim detetom i njegovim roditeljima. Mora se delovati na uzrok nasilja da se ono ne bi ponovilo. Ako škola ne može da reši problem, dužna je da obavesti institucije koje to mogu.
Zatvoren krug
– Što se tiče kažnjavanja, škola može da da preporuke, da istraži šta se desilo, ali da kazni ne može, niti može da izbaci iz škole dete koje je očigledno nasilno. Zašto – prvo, po zakonu, OŠ je obavezna, a školu dete može da promeni samo ako se slože roditelji i tu se zatvara taj krug. Na drugoj strani su ta nasilna deca koja razumeju poruku da im niko ništa ne može – ističe Jankovićeva.
Ona smatra da je smanjena ocena iz vladanja blaga kazna, kao i da razred može da se završi i s jedinicom iz vladanja.
Kako postupiti
Svako ko ima saznanje o nasilju u školi treba da postupi na sledeći način:
U prvom koraku predstavka se podnosi ustanovi/direktoru škole preko sekretara škole
Ukoliko je podnosilac predstavke nezadovoljan odgovorom ili reakcijom ustanove, predstavka se s propratnom dokumentacijom podnosi gradskom prosvetnom inspektoru
Ukoliko je stranka nezadovoljna odgovorom ustanove, odgovorom pokrajinske, gradske, opštinske prosvetne inspekcije, predstavku s kompletnom propratnom dokumentacijom dostavlja Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, republičkoj prosvetnoj inspekciji.
– Škola ne može da reši problem nasilja bez bliske saradnje sa socijalnim institucijama. Škola, ako radi samo s decom, a ne i s njihovim roditeljima, problem ne može da se reši. Roditelj je dužan da se bori za svoje dete, ako vidi da škola nije rešila problem, onda se ide u prosvetnu inspekciju, apeluje se na razrednog starešinu, onda se pokušava rešiti sve što se rešiti da. Da li je odlazak u policiju rešenje, ne znam to da vam kažem, ali ne isključujem tu mogućnost – napominje ona i dodaje:
Tužbe i krivične prijave
– Dete se mora spasavati na sve moguće načine, kad kažem to, mislim i preko škole, direktora, razrednog, inspekcije, preko školskog policajca, pa ako treba i preko suda!
Advokat Jovanka Zečević Anđelković kaže za Kurir da je poslednja opcija da se tuži škola, te da roditelji nereagovanje škole na nasilje treba da prijave resornom ministarstvu:
– Ukoliko i tad izostane reakcija, onda svakako tužba, odlazak u policiju, pa i podnošenje krivične prijave protiv tog deteta čiji su roditelji odgovorni. Mada svakako mislim da reakcija ministarstva ne može da izostane.
Mina Branković
Izvor: Kurir.rs
