Dok je Pari Sen Žermen ispisivao istoriju na terenu, Rafel Pol se slomio pored aut linije. Nije to bila samo emocija. Bila je to čežnja. Bio je to ljubav. Bio je to žal.
Pre šest meseci, pomoćni trener Pari Sen Žermena izgubio je suprugu, Rakel, posle duge i teške borbe sa ozbiljnom bolešću.
I pred više od 70 hiljada ljudi na stadionu i milionima gledalaca širom sveta, on je zaplakao! Ne zbog kamera, niti zbog reflektora.
Plakao je jer nje nije bilo tamo.
Jer sav trud, sva posvećenost, svaka pobeda, pa i to istorijsko veče, delovali su nedovršeno bez njenog pogleda s druge strane terena.
Rafel je desna ruka Luisa Enrikea već godinama. Bio je uz njega u reprezentaciji Španije, u Barseloni, a sada i u Pari Sen Žermenu. Ali postoje trenuci kada nijedna strategija, nijedna taktika, nijedna medalja ne može da popuni prazninu.
Kada je Pari Sen Žermen pre nekoliko dana pobedio u finalu sa 5:0, najvećom gol razlikom u istoriji finala Lige šampiona, svet je video golove, uzvike, slavu.
Ali u tom uglu terena, stajao je čovek u isto vreme slomljen i snažan. Besprekoran profesionalac. Suprug u žalosti. Ljudsko biće koje pokušava da nastavi dalje.
U novembru 2024. godine, kada je Rakel preminula, Luis Enrike je njoj posvetio jednu pobedu. A juče, bez izgovorene reči, Rafel joj je odao počast. Suzama, zatvorenih očiju i dušom ogoljenom do kraja.
Možda to nisu svi primetili. Ali tamo, među povicima i vatrometom, nalazila se jedna od najljudskijih i najlepših slika večeri. Jer fudbal jeste igra pobeda, ali ponekad, on je i priča o ljubavi. O odsustvu. I o tome kako se nastavlja, čak i kad ti je srce u komadima.
Izvor fotografija: Youtube/printscreen; @PSG/IG.
Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.
Autorski tekst: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.
