Svetski dan prijateljstva, koji se obeležava 30. jula pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija, podseća nas koliko su prijatelji važni za našu sreću, zdravlje i mir u svetu.
Svake godine 22. jula obeležava se Svetski dan mozga – dan posvećen podizanju svesti o značaju zdravlja mozga, njegovom razvoju i načinima na koje možemo da ga zaštitimo.
Letnji raspust… Samo dve reči, a u njima ceo jedan svet. Svet u kome vreme teče sporije, dani su duži, a smeh odzvanja sa igrališta, dvorišta, reka i mora.
Dečji crteži nisu presuda o porodici, već odraz jednog trenutka, jedne emocije ili jednog doživljaja. Kada ih posmatramo sa radoznalošću, bez osuđivanja i brzih zaključaka, oni mogu postati dragocen način da bolje razumemo svoje dete.
U svetu u kojem se detinjstvo sve češće ispunjava obavezama, treninzima, radionicama i različitim aktivnostima, lako zaboravljamo jednu važnu stvar: dete se najviše razvija upravo onda kada se igra slobodno.
Svaka generacija nosi svoje i loše strane i vrednosti. Iako nam se ponekad čini da su današnje generacije klinaca, nekako logično, ispred onih iz devedesetih, stvari nisu uvek onakve kako izgledaju.
Jul je mesec kada se svet čini najživljim. Dan traje duže nego što nam treba, večeri su tople i mekane, a priroda je u punoj zrelosti. Sve je nekako zlatno, zasićeno, ispunjeno. I baš u tom periodu, kada leto dostiže svoj vrhunac, rađaju se sasvim posebne julske bebe.
Saznajte zanimljivosti o julu – od porekla imena, istorijskih događaja i vremenskih osobina, do praznika, astronomskih pojava i narodnih verovanja. Jul je mnogo više od letnjeg odmora!
Udruženje likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije dodelilo je nagradu za opremu knjige i ilustracije KRALJU OBLAKA - dečjoj knjizi Zorane Popović.
Roditelji često pametne telefone i tablete daju svojim živahnim mališanima kako bi ih smirili, međutim, stručnjaci savetuju da taj način umirivanja ipak izbegavaju, a pročitajte i zbog čega.
Preteranu živahnost kod mališana, stručnjaci ne tretiraju kao poremećaj ponašanja ili bolest, već različitost u temperamentu. ADHD sindrom karakteriše nestabilna pažnja, impulsivnost, rasejanost i hiperaktivnost, pišu “Večernje novosti”.
