Odgajani bez dovoljno postavljenih izazova, sa stavom da im se sve pruži i omogući, rastu generacije koje su u takvim okvirima onemogućene za ambiciju i želju za uspehom
Roditelji koji su spremni da uđu u detetovu igru, ne kao vođe, nego kao pažljivi saputnici, postaju saveznici u njegovom emocionalnom svetu. Kroz nežna, otvorena pitanja mogu dobiti uvid u ono što se dete doživljava iznutra.
Kroz upečatljive scene, songove i ples, publika svedoči kako se nerealna, nesvesno nasleđena i često besmislena očekivanja uvlače u porodični i društveni život i oblikuju odnose između baka, mama, ćerki — ali i sinova i očeva.
Transgeneracijski zavisimo od tuđeg mišljenja, što je u psihologiji obrađivano iz mnogo uglova: koliko je porodica ili škola, gde je uspeh vrlo jasno definisan, uticala da se ukalupljujemo, je li roditeljstvo druga šansa da dokažeš da vrediš, ako to već nisi kroz detinjstvo...
Ovaj oblik zanemarivanja podrazumeva situacije u kojima dete ne prima dovoljno verbalne ili neverbalne komunikacije koja pokazuju interesovanje za njegove potrebe, osećanja i iskustva.
Detinjstvo bi trebalo da bude sigurno utočište – prostor u kojem dete razvija osećaj sopstvene vrednosti, sigurnosti i poverenja u svet. Međutim, kada roditelj nosi duboke obrasce emocionalne nezrelosti, ova osnovna potreba deteta često ostaje neispunjena.
Ti si najbolja majka, najbolja žena, najbolja ćerka, najbolji radnik na poslu. Zašto? Zato što voliš svoju porodicu.
Tvoja kuća je za primer. Ti raspremaš i uživaš kad spustiš krpu, a sve blista.
Opozicioni prkosni poremećaj (engl. oppositional defiant disorder = ODD) je termin koji se koristi za decu i adolescente koja pokazuju ponavljajući obrazac prkosnog i negativnog ponašanja prema ljudima
Studija britanskog Nacionalnog centra za visokotehnološku bezbednost pokazala je da milioni ljudi koriste šifre koje je lako pogoditi i da je „123456” najrasprostranjenija lozinka među hakovnim nalozima.
Ovo su još neotkrivena mesta i ljudi se još nisu pokvarili. Znate li kako je na Zapadu, njima su turisti dozlogrdili? Tamo samo što vam ne kažu „Šalji pare i ne dolazi"
Mi roditelji često mislimo da, čim je dete u stanju da samo pročita knjigu, treba da prestanemo da mu čitamo. Zamišljamo da će automatski razviti doživotnu naviku čitanja. Ništa nije dalje od istine!
