Klinac od 7 godina postao je svetski šampion matematike i pobednik svojevrsne Olimpijade koja je održana u Dubaiju. Pobedio je 700 drugih đaka koji su mahom bili stariji od njega!
Adil Tuna Uncel iz Istanbula, dečak od svega sedam godina, nosi prestižnu titulu. Odgovorio je tačno na sva pitanja i osvojio dijamantsku medalju, najvišu nagradu na ovom prestižnom međunarodnom takmičenju.
Sa tri godine imao je intelekt kao duplo starija deca
Adil je naučio da čita sa samo dve godine. Već sa tri, psihološka testiranja su pokazala da ima intelektualne sposobnosti deteta od šest. Sa pet i po godina upisan je direktno u drugi razred osnovne škole. Njegova fascinacija brojevima, šahom i memorijom (zna napamet sve državne zastave, periodni sistem elemenata i deset strofa turske himne) ističe ga kao retkog dečaka sa izuzetnim darom.
Njegov otac kaže da je sve počelo u decembru 2024, kada su u Turskoj održane prve runde takmičenja.
– Adil je već tada rekao: ‘Ići ću u Dubai, osvojiću pehar i mahaću našom zastavom.’ Iako smo verovali u njega, ovakav uspeh nismo mogli ni da zamislimo – priznaje otac.
U finalu, gde su učestvovali takmičari iz Kine, Azerbejdžana, Vijetnama i drugih zemalja, Adil je bio jedini predstavnik Turske u svojoj kategoriji – i najmlađi među njima.
Roditelji jedva skupili pare da ode na takmičenje
Iako je porodica imala finansijskih nedoumica oko odlaska u Dubai, odlučili su da ipak putuju.
– Na kraju se ispostavilo da je to bila najbolja odluka. Adil je od prvog dana govorio da ide po pobedu – i uspeo je. Kada je stao na binu i počeo da prepoznaje sve zastave koje su se vijorile – Mozambik, Kambodža… ljudi su ostajali u čudu – kaže otac.
Sam test trajao je sat vremena i sastojao se od 25 pitanja iz matematike za drugi razred, ali su bila veoma zahtevna.
Na dodeli medalja, porodica je prvo čula imena dobitnika bronze, srebra i zlata – ali Adil nije bio među njima.
„Pomislili smo da nije uspeo. Ali onda su prozvali dijamantsku medalju – najvišu nagradu – i bilo je jasno da je on najbolji. Zastava Turske zavijorila se najviše, a emocije su bile neprocenjive“, kaže tata.
Organizatori su pored medalje dodelili i novčanu nagradu, kao i mobilni telefon, ali za porodicu je najvredniji trenutak bio ponos zbog uspeha sina.
Adilov društveni i intelektualni razvoj jednako su impresivni. „On nije dete koje je strogo disciplinovano, ali ispunjava sve svoje obaveze. Lako komunicira sa odraslima, vodi ozbiljne razgovore sa ljudima znatno starijim od sebe“, opisuje ga otac.
Majka se priseća kako je sve počelo:
– Još dok je nosio pelene, spajao je slova sa frižidera i čitao. Sa tri godine su ga testirali i dijagnostikovali mentalnu sposobnost šestogodišnjaka. Dve godine je išao u školu za darovite, a zatim su ga odmah prebacili u drugi razred osnovne škole, preskočivši prvi.
Dodaje da je Adilova ljubav prema matematici prirodna: „Njegov stariji brat je takođe izuzetno talentovan, a muž i ja smo inženjeri. Nije bilo klasičnog učenja, sve se odvijalo kroz igru.“
I brat mu je genije
Adilov brat Asil, učenik naučne gimnazije, takođe je uspešan takmičar – osvojio je srebrnu medalju u prvoj rundi, dok je njegov mlađi brat već tada osvojio zlato.
-Radimo zajedno, još od malih nogu rešavamo zagonetke, gledamo matematičke video lekcije, čitamo knjige. Adil već rešava zadatke iz kvadratnih korena i stepena – daleko iznad svog uzrasta – kaže Asil.
A šta kaže sam Adil?
– Volim matematiku i idem na kurs šaha. Znam sve zastave sveta. Preskočio sam prvi razred, sada sam u trećem. Učim malo, ali sam znao da ću pobediti. Kad porastem, biću naučnik. Svako veče idem u park, igram se, ljuljam, šutiram loptu – kaže kroz osmeh budući genije.
Izvor: Blic.rs
