O meni
Moje ime je Dragana Vuletić, imam 47 godina, udata sam, majka dvoje odrasle dece Tijane (21) i Nemanje (16), zaposlena u vodećoj IT kompaniji u Beogradu, na poziciji Menadžer za isporuku servisa – sektor za brigu o korisnicima. Uopšteno govoreći, osoba sam sa bogatim bračnim, roditeljskim, poslovnim i životnim stažom. Veoma aktivna, zahtevna i stroga najviše prema sebi, sa konstantnom željom za dužim danom.
Posao kojim se bavim smatram veoma važnim segmentom svog života i ličnosti, pa tako dobar deo sebe ulažem u isti, rasla sam i razvijala se sa kompanijom u kojoj sam i danas. Na moju veliku sreću, moje poslovne obaveze nisu remetile moje porodične i majčinske planove, kao čarobnjak uvek sam postizala sve, uz veliku pomoć i podršku moje najbliže porodice i supruga. Kako su deca rasla, otkrila sam ogromnu energiju u sebi i ljubav prema kreativnim stvarima, pa sam tako počela da se bavim dekoracijom za torte i izradom torti, posećivala radionice dekupaž tehnike i pronalazila vreme za časove salse, jogu i pilates. Život me je naučio da se ne oslanjam uvek na planove i planiranje, život ume da iznenadi i preokrene mnogo toga preko noći, tako da su moji generalni planovi da pomognem deci da postanu srećni i ispunjeni ljudi pre svega, što nas kao roditelje čini ispunjenim osobama, sa jakom bazom za dalji put u neopterećeno zrelo doba.
Ja mama u 20/30/40-im – kako sam se snašla u novoj ulozi?
Kao majka sam se ostvarila u 27. godini prvi put, drugi put 5 godina kasnije. Za majčinstvo sam se pripremala tokom trudnoće, čitajući dostupnu literaturu, osluškujući svoj prirodni unutrašnji instinkt, koji je obično veoma precizan. Međutim, ne postoji ta literatura koja može da otkloni sumnje koje ima majka u novoj ulozi. Da li radim sve ispravno? Da li je to moj maksimum? Svaka nova uloga, pa i ovako važna uloga majke, nosi sa sobom ogromnu odgovornost, brigu, duboku emotivnost, posvećenost, promenu životnih prioriteta.
Moram da priznam da sam majčinstvu tako i pristupila prvi put, sa velikom dozom ozbiljnosti i preterane brige. Kod drugog deteta, da li zbog godina tj. zrelosti ili stečenog majčinskog iskustva stvari su bile dosta drugačije. Bila sam opuštenija pre svega, komotnija, prihvatala stvari na drugačiji način.
Po mom iskustvu koje su prednosti i mane majčinstva u 20/30/40-im?
Mišljenja sam da smo svi različiti kao osobe, da treba da budemo iskreni prema sebi , upoznamo pre svega sebe i svoje biće, a zatim da stvaramo drugo biće.
U tom smeru, nema pravila, neko je zreo u 20-im, a neko nije zreo ni u 40-im. Ono što je sigurno, je da moramo znati šta je majčinstvo i roditeljstvo, odnosno moramo biti spremni da menjamo svoje životne prioritete i da budemo svesni da stvaramo osobu. Neobično je važno da zadržimo dete u sebi na tom putu . Taj put odrastanja sa decom je pun radovanja, smeha, suza, ljudskih slabosti i ogromne količine bezuslovne ljubavi. Sve to zajedno čini čaroliju života i lepo je kada se okrenete oko sebe i vidite da ste na kraju stvorili i darovali svetu kvalitetnu osobu.
Da li pamtim neke duhovite situacije u kojima sam se našla kao novopečena majka?
Naravno da je period roditeljstva i svaki njegov segment ispunjen sa mnogo momenata koji su vredni pamćenja, smeha, koliko sam puta samo pomislila da je sreća što dečije pamćenje ne može da seže do momenata bebećeg uzrasta. Jasno se sećam moje ćerke, koja je bila ponosna što se umila sama vodom iz klozetske šolje, zaboravljanja na zubić vilu i jutarnje guzve oko pronalaženja poklona, papagaja koji je morao da se „zaljubi i odleti“, borbi sa prvim psovkama deteta, edukativne šetnje po Kalemegdanu uz priče o prošlim vremenima i veoma logičnim pitanjima kao sto su „zašto je spomenik pobednik go?“, „da li je Kalemegdan groblje i ako nije otkud kovčeg usred parka?“ i milion drugih smešnih priča i pitanja .
Iz sadašnje pozicije, šta bih savetovala mladim ženama – kada je vreme za decu?
Iz ove pozicije, sa 20 godina roditeljskog iskustva, mogu da konstatujem da starosne dobi u kojima se neko opredeljuje da postane roditelj tj. majka, svakako imaju svoje prednosti i mane i individualne su.
Blagu prednost bih dala roditeljstvu u kasnijim 20-im i ranim 30-im. Trebalo bi da je osoba tada ostvarila neke svoje planove što se tice školovanja, zapošljavanja, da je dovoljno opuštena i informisana po pitanju brige i nege oko deteta, a opet puna energije za nove izazove.
Roditeljstvo iz mog ugla – čemu me je iskustvo naučilo i šta smatram najvažnijim u odnosu roditelja i deteta?
Roditeljstvo je neprekidan ciklus prilagođavanja, veoma kompleksan ali isto tako potpuno prirodan i intuitivan. Roditelj se postaje s vremenom, zaslužuje se, ne postaje se roditelj jednokratno rođenjem deteta, već savladavanjem svih aspekata rasta i razvoja deteta. Najvažnija lekcija iz roditeljstva je stvoriti temelj poverenja i osećaj sigurnosti u roditeljskom domu. Put nije lak nikako, ali ga ni ne treba shvatati previše strogo i opterećivati i sebe i decu strogim okovima, pravilima, nekako se to sve oseti. Ključno je posmatranje deteta, povremeno vraćanje na ispravan put i doslednost. Iskreno govoreći, veoma često je majčinski instinkt veliki prijatelj roditeljstvu.
Detinjarije već šest godina organizuje kulinarske radionice sa Nenadom Gladićem – Lepim Brkom, na temu đačke užine i doručka, sa ciljem da se deca uključe u spremanje hrane i počnu zdravije da jedu. Kakva je situacija u vašoj porodici po ovom pitanju?
Mislim da je uključivanje dece u spremanje hrane za njih jedan izazov koji vole, raduju mu se, pa čak i oni najprobirljiviji nađu u tome motiv da probaju zdrave namirnice. Što se tiče naše porodice, jako se trudim i trudila sam se da ponudim najraznovrsniju hranu bogatu zdravim namirnicama, ali jednostavno porodično nismo gurmani, pa su deca u našoj porodici prilično probirljiva. Tradicionalno ističemo supe i čorbe, kuvane ručkove i sveže voće, ne preteruju sa gaziranim napicima, slatkišima, prerađevinama. Neretko su bili uključivani u akcije u kuhinji što ih je posebno radovalo u mlađem uzrastu.
Ovo me niste pitali
Znam još mnogo mama heroja, nasmejanih, lepih žena, koje rade ozbiljne poslove, stižu svuda, šire pozitivne vibracije i ljubav, ali ne bi to postigle svakako bez ogromne podrške fenomenalnih očeva kojima smo okruženi. Nema čarobnog štapića i reči koje pomažu da postanete dobar i kvalitetan roditelj, ali jeste svojevrsna čarolija postati i ostati roditelj sa velikim R.
Izvor: Detinjarije.com
