Zdravo!
Imam 20 godina, radim kao čuvar i oltarnik.
U suštini, ja sam u svojih 20 godina apsolutno kao iz domaćeg staklenika, čovek neosposobljen za život. Sve mama radi za mene. Ja se staram da budem samostalan, no u većini slučajeva ne uspevam. Govorim joj, „mama, ne treba, uradiću sve sam“. Da, da.. A kroz 5 minuta, sve iznova. Hteo sam da skratim sebi pantalone – mama tu opet: «Kako ćeš ti? Upropastićeš! Daj, ja ću sama!» Hteo sam da odem da izvadim pasoš, ona sa mnom. Stalno mi govori šta da radim: «idi tuda, uradi to-i-to, nemoj izgubiti ključ! Jesi li sve poneo? Da nisi nešto izgubio?»
Opisivati se može do beskonačnosti. Zavidim mojim vršnjacima, koji sami odlučuju šta će da rade.
Pitanje je sledeće: Kakvi treba da budu moji postupci da bih ubedio mamu da ja mogu sve sam da uradim?
Odgovara Marina Legostajeva, pravoslavni psiholog:
Dmitrij, dobar dan! Nemojte se mnogo nadati tome da ćete mamu moći da ubedite u nešto. Ona tako shvata svoju ljubav prema vama…
Trebalo bi da sebi postavite pitanje: a šta sam ja to radio, što je potpomoglo da se situacija razvija na takav način? Na koji način ja dozvoljavam sebi da ostanem infantilan? Kako ja izbegavam proces svog odrastanja, odgovornosti, rešavanja životnih problema?
Najverovatnije je da ćete, ako se iskreno zapitate, shvatiti da vam mnogo šta odgovara, ili vam je do sada odgovaralo u takvom odnosu mame prema vama. Inače, vi biste već u ranijim godinama (od 11 do 15 god.) počeli da se psihološki odvajate od mame. Taj proces je neophodan svakom čoveku. Naš zadatak se sastoji u tome, da se samoostvarimo po obličju koje je Bog imao u vidu stvarajući upravo nas. To može silno da se razlikuje od toga kako to vide naši roditelji.
Ako je mladalačka kriza (11-15 god.) proživljena na vreme i pravilno, tada se dalje prelazi ka zrelijim odnosima sa roditeljima.
Vidno je da ste vi pomalo «zapeli» s tim procesom. Šta da se radi. Ali sada treba početi sa separacijom. A uraditi možete mnogo…
Ali neće biti lako. Sama reč kriza podrazumeva da je nastala situacija koja se mora rešiti da bi se dostigao drugi, zreliji nivo razvoja.
Morate početi tako što ćete ozbiljno i iskreno razgovarati o tome sa svojom majkom. Ali, kao što sam napisala na početku, ne treba se nadati da će se „kriza“ razrešiti razgovorom. Moraćete da počnete da radite stvari koje ste do sada izbegavali. Potražite i nekog ko će vam pomoći u ovom procesu, ali pazite da ne preterate sa oslanjanjem na tu osobu, da ne biste opet otišli u istom smeru.
Izvor: Poznaj sebe
