Ove godine postoji velika zabrinutost među roditeljima povodom pametnih telefona. Da li deca bez njih osećaju da su uskraćena – ili se zapravo osećaju življe?
Niko nije mogao da zaustavi prodor pametnih telefona u naše živote i živote naše dece. No, neizbežna reakcija je u punom jeku. Ova tema nije samo o porodičnim raspravama oko ograničenja vremena provedenog pred ekranom, ili bezuspešnim pokušajima roditelja da smanje izloženost sadržaju koji može biti štetan. S obzirom na sve veću percepciju da su telefoni adiktivni i da ometaju učenje, kreativnost i koncentraciju kod dece, a s više od 97% dvanaestogodišnjaka koji poseduju pametan telefon, škole su počele da preduzimaju mere. U februaru je britanska vlada izdala smernice o pametnim telefonima, a neke škole su ih od tada zabranile.
A kako se osećaju deca koja danas nemaju telefone?
Anabel, 13
Ja sam jedina osoba koja nema pametan telefon. Znam da stvaraju zavisnost. Neki od mojih prijatelja puno su na Snapchatu – jedna od njih ima tročasovno ograničenje na ekranu i to vreme u potpunosti troši na Snapchat. Neki drugi prijatelji, kada smo zajedno, skroluju po TikToku ili YouTube-u, i često se osećam isključenom.
Ponekad moji prijatelji komuniciraju s ljudima koje nikada nisu sreli iz druge škole, tako da mislim da su društvene mreže dobar način za upoznavanje ljudi. Ali ima i negativnih strana, jer možeš doći u kontakt s ljudima sa kojima ne želiš da razgovaraš, iako ne poznajem nikoga ko je bio zlostavljan online. Ako se pojavi neko koga ne poznaju, obično ga blokiraju.
Jedna od pozitivnih strana je što sam povezanija sa svojim prijateljima u stvarnom svetu, i članica sam nekoliko WhatsApp grupa na maminom telefonu, što mi pomaže da budem u kontaktu, recimo, sa razredom.
Osećam da bi me pametan telefon odvratio od drugih stvari. Na društvenim mrežama svi govore: “Moraš da nabaviš ovaj ruž za usne ili tu kremu.” I: “Oh, uzela sam ovo jer je neko na TikToku rekao da je dobro.” A sledeće nedelje, svi su kao: “Oh, ti imaš tu kremu, to je tako zastarelo.” Kada vidiš da tvoji prijatelji znaju sve nove trendove, jasno je da su prilično zavisni od toga. Provela sam puno vremena učeći da sviram gitaru i pevam ovog leta, i mislim da to ne bih radila da sam imala pametan telefon.
U školi imamo Yondr program, gde moraš da zaključaš svoj telefon u futrolu. Ako te uhvate sa telefonom, dobijaš kaznu. Ima ljudi koji su toliko zavisni da ne mogu ni da ga zaključaju na pet sati tokom dana.
Henry, 11
Dobio sam pametan telefon kada sam napunio 11 godina, ali mi ga je mama uzela jer je rekla da mi se ponašanje pogoršalo kada sam počeo da ga koristim i počeli smo da se svađamo. Govorila mi je da prestanem, ali nisam mogao jer sam želeo da završim nivo u igri ili da završim razgovor sa prijateljima.
Igre na mom telefonu su bile zabavne, ali fali mi da kontaktiram prijatelje tokom raspusta. Ne mogu da razgovaram sa njima uopšte. Mama je rekla da će mi nabaviti Nokiju, neki jednostavniji telefon.
Mislim da delimično pristajem na to da sam prijatniji kada nemam telefon. Kada ga nemam, jednostavno ne mislim na to. Imam dva mlađa brata, i često bi jedan od njih tiho uzeo moj telefon da gleda videe i igra igre koje sam imao. To bi izazvalo svađe među nama.
Jedini razlog zašto ne želim stvarno jednostavan telefon je taj što često koristim WhatsApp i svi moji prijatelji ga imaju. Bio sam pozvan u nekoliko velikih WhatsApp grupa, ali pošto nisam smeo često da koristim telefon, na kraju bih ih uvek brisao jer sam imao previše poruka.
Mislim da bih koristio Nokiju ako mi mama nabavi jednu, jer često, kada idem kući iz škole i mama i tata nisu tu kada se vratim, stvarno je problem ako nemam način da komuniciram. Ono što bih im rekao je: ako žele da me ograniče, neka bude teže da dođem do toga.
Jack, 13
Nisam želeo pametan telefon. Ono što sam video kod svojih roditelja mi deluje prilično iritirajuće, stalno zvonjenje. Sve što mi treba od telefona je da kontaktiram svoje roditelje i prijatelje, pa imam staru Nokiju.
Ponekad se osećam malo isključen bez WhatsApp-a i Snapchata, ali kada stvarno pogledam šta se dešava, deluje mi prilično dosadno i kao da ništa zanimljivo ne proizađe. Samo razmenjuju nasumične stvari.
Imam drugačiji smisao za humor od svih ostalih, neke stvari na društvenim mrežama me potpuno fasciniraju kako nekom mogu biti smešne. Mislim da neki ljudi zaista to smatraju smešnim, ali mogu da primetim ljude koji se samo uklapaju.
Ja sam jedini među svojim prijateljima bez pametnog telefona. Ljudi su uvek prilično zbunjeni kada kažem da ga ne želim. Neki odrasli kažu: „To je dobro,“ ali ne i moji prijatelji i druge osobe mog uzrasta. Dobar sam u izbegavanju nasilnika, tako da me nisu zadirkivali zbog toga.
Dosta čitam. Verovatno sam jedan od najnaprednijih u čitanju u svom razredu. Ne znam da li to ima veze sa tim, ali možda čitam uveče, dok drugi gledaju u svoje telefone.
Mikey, 11
Nemam pametan telefon, jer moji roditelji misle da postoji previše opasnosti. Ne znam koje su to opasnosti jer mi ne govore. Mislim da bi bar trebali da mi objasne koje su te opasnosti.
Bez pametnog telefona propuštam priliku da šaljem prijateljima fotografije životnih iskustava i da koristim FaceTime da ih vidim uživo. Moji prijatelji me još uvek zovu, ali ne razgovaraju sa mnom toliko kao pre. Sada uglavnom pričaju sa ljudima na WhatsApp-u.
Mislim da većina mojih prijatelja nije zavisna od svojih telefona. Mislim da su jednostavno u pravom uzrastu da ga imaju. To je razlog zašto sam prilično frustriran. Uveren sam da je između kraja šestog razreda i početka sedmog pravo vreme da se dobije pametan telefon. Ne mislim da je opasno za dete da ga ima posle šestog razreda.
Prihvatio sam da ga nemam neko vreme, ali onda su mnogi moji prijatelji dobili pametne telefone. Zaista se osećam isključen. Strah od propuštanja – to je jedan od glavnih razloga zašto sam zbog toga uzrujan.
Pročitajte i: Škola bez telefona – da ili ne
Izvor: https://www.theguardian.com/
