Normalno je deca tokom rane faze razvoja budu usmerena na sebe i svoje potrebe. To je obično u uzrastu od 2 do 4 godine kada prolaze kroz fazu razvoja poznate kao faza autonomije. Deca u toj fazi istražuju svoj indentitet ,sopstvene potrebe i tako grade samostalnost i samopouzdanje.
U tom uzrastu normalno je da dete bude egocentrično, odnosno da svet vidi samo iz svog ugla a teže shvataju perspektivnu drugih.
Roditelj treba da podrži dete tokom ove faze i omogući mu prostor za istraživanje, ali i da postavi jasne granice i oblikuje empatiju kako bi dete postepeno naučilo da uzima u obzir i druge ljude.
Ipak, ako se egocentrizam nastavi i dugo nakon ovog perioda ili se pojavljuju problem u međuljudskim odnosima, važno je na to obratiti pažnju I podržati dete u razvoju empatije i socijalnih veština.
Najčešći razlozi razvoja narcističkog ponašanja kod dece:
Roditeljski uticaj: Na primer, roditelj koji neprestano postavlja visoke standarde i očekuje savršenstvo od deteta, a istovremeno pokazuje nedostatak empatije ili podrške kada dete ne uspeva da ispuni te zahteve.
Nedostatak pažnje: Deca koja ne dobijaju dovoljno pažnje, ljubavi i podrške od svojih roditelja mogu razviti potrebu za ekstremnom pažnjom kako bi nadoknadila taj nedostatak.
Pohvala bez osnova: Na primer, stalno hvaljenje deteta bez realnih postignuća može dovesti do stvaranja lažnog osećaja samovrednovanja kod deteta.
Socijalni uticaji: Okolina u kojoj dete raste, kao što su vršnjaci, mediji i društvene mreže takođe mogu imati uticaj na formiranje narcističkog ponašanja kroz promociju samopromocije i oslanjanja na spoljašnje potvrde vrednosti.
Nedostatak postavljanja granica: Roditelji koji ne postavljaju granice ili ne kažnjavaju loše ponašanje mogu doprineti razvoju narcističkog ponašanja kod dece, jer deca mogu razviti osećaj da su iznad pravila i da im je dozvoljeno sve.
Konkurencija među vršnjacima: Deca koja su izložena jakoj konkurenciji sa svojim vršnjacima u školi, sportu ili drugim aktivnostima mogu razviti narcističko ponašanje kao način da se istaknu i osećaju superiorno u odnosu na druge.
Nedostatak samosvesti: Ako dete nije naučeno da prepoznaje sopstvene emocije, potrebe i granice, može lako postati fokusirano isključivo na sebe bez uzimanja u obzir drugih ljudi.
Nedostatak modela empatije: Kada deca nisu izložena modelima empatije i saosećanja kod starijih osoba u svom okruženju, može im nedostajati razumevanje za tuđe emocije što može doprineti razvoju narcisoidnog ponašanja.
Kombinacija ovih faktora može doprineti formiranju narcisoidnih osobina kod dece. U slučaju da primećujete znake takvog ponašanja kod svog deteta, preporuka je potražiti stručnu psihološku podršku kako biste bolje razumeli uzroke tog ponašanja i pravilno se nosili u tim situacijama.
Važno je da pažljivo pratite detetovo ponašanje i obratite pažnju na kako se ono oseća i reaguje na druge ljude. Takođe je važno uspostaviti otvorenu komunikaciju sa detetom kako biste mu pružili podršku i razumevanje.
Narcistički poremećaj ličnosti se obično ne dijagnostikuje pre adolescencije ili kasnije u životu, ali određeni znakovi mogu ukazivati na predispoziciju razvoja narcizma kod dece. Na primer, deca koja pokazuju ekstremnu potrebu za pažnjom ili obožavanjem od strane drugih ljudi, nedostatak empatije prema drugima i sklonost ka manipulativnom ponašanju mogu imati karakteristike narcističkog ponašanja.
Važno je raditi na stvaranju sigurnog i podržavajućeg okruženja koje promoviše zdrave emocionalne veze i samopouzdanje kako bi se smanjio rizik od razvoja narcisoidnog ponašanja kod dece.
Izvor:mojpedijatar.co.rs
