Deca se najbolje snalaze u predvidivim okolnostima – tokom školske godine znaju kada ustaju, gde idu i šta se od njih očekuje.
Leto donosi nagle promene u tim rutinama, a dok se neka deca raduju ležernijem rasporedu, druga mogu da osećaju nelagodu upravo zbog nedostatka strukture, piše dr Liz Nisim za Psychology Today.
Kako prepoznati letnju anksioznost
Deca često ne umeju jasno da kažu: „Osećam anksioznost„. Umesto toga, ona se ispoljava kroz ponašanje i promene u njemu.
Kod mlađe dece roditelji mogu da primete pojačanu vezanost za njih i teško odvajanje, čak i kada dete treba da ode u drugu sobu. Neka deca se teško umiruju pred spavanje ili se bude noću i dolaze kod roditelja u krevet. Mogu da se žale na bolove u stomaku ili glavobolje, a ponekad se vraćaju i ranijim obrascima ponašanja, poput mokrenja u krevet ili sisanja palca, prenosi Index.hr.
Devet saveta kako da se nosite u turbulentnim vremenima i izborite sa anksioznošću
Kod dece školskog uzrasta anksioznost može da se ispolji kao zabrinutost zbog letnjeg kampa – od vožnje autobusom do dnevnog rasporeda. Mogu da odbijaju učešće u novim i nepoznatim aktivnostima, plaču, imaju napade besa ili frustracije kada stvari ne idu po planu. Takođe, mogu teže da se odvajaju od roditelja i stalno traže potvrdu kako će njihov dan izgledati i da će sve biti u redu.
Kod tinejdžera se anksioznost može manifestovati preteranim ili nedovoljnim spavanjem, kao i poremećenim ritmom spavanja i budnosti. Mogu postati razdražljiviji i imati niži prag tolerancije na frustracije.
Često se okreću mobilnim telefonima kako bi se izolovali i skrenuli misli. Mogu izbegavati druženje, povlačiti se od porodice i prijatelja ili tvrditi da ne mogu da pronađu posao niti da učestvuju u bilo kojoj drugoj letnjoj aktivnosti.
Šta roditelji mogu da urade?
Održavajte određenu strukturu. Deci tokom leta nije potreban strog raspored, ali će im koristiti plan aktivnosti za taj dan koji se ne zasniva na tačnom vremenu, već na redosledu događaja.
To podrazumeva dosledno vreme ustajanja, redovne obroke i planirane aktivnosti tokom nedelje. Određeni nivo strukture i predvidljivosti pomoći će da se smanji neizvesnost.
Potvrdite njihova osećanja umesto da ih odbacujete. Kada deca izraze zabrinutost, roditelji često instinktivno pokušavaju da ih umire. Međutim, rečenice poput: „Sve će biti u redu“ mogu kod deteta stvoriti osećaj da nije shvaćeno.
Umesto toga, pokušajte da kažete: „Razumljivo je što si nervozan zbog početka kampa. Hajde da razgovaramo o tome šta te brine.“ Potvrđivanje osećanja neće pojačati anksioznost. Naprotiv, pomoći će detetu da se oseća saslušano i shvaćeno, što često smanjuje intenzitet emocija i podstiče rešavanje problema.
Pripremite dete za nova iskustva. Kada god je moguće, pomozite mu da unapred zna šta ga očekuje.
Na primer, zajedno prođite kroz raspored aktivnosti i postavite ga na vidljivo mesto u kući. Razgovarajte o tome šta može da očekuje na odmoru ili porodičnom okupljanju. Što je neko iskustvo poznatije, to deluje manje zastrašujuće.
Održavajte ravnotežu između aktivnosti i slobodnog vremena. Mnoge porodice osećaju pritisak da svaki trenutak leta ispune zabavnim sadržajima. Iako kampovi i sport mogu biti korisni, deci je potrebno i slobodno vreme. Obezbedite im priliku za odmor, igru i druženje sa prijateljima i porodicom. Uravnotežen raspored mnogo je bolji za emocionalno blagostanje od pretrpanog.
Mnogi roditelji pokušavaju da u potpunosti uklone detetovu anksioznost. Iako je takva želja razumljiva, anksioznost je normalna ljudska emocija i ne može potpuno da nestane.
Umesto toga, fokus treba da bude na tome da detetu pomognete da razvije samopouzdanje u sopstvenu sposobnost da se nosi sa neprijatnim osećanjima. Deca ne postaju otpornija zato što nikada ne osećaju anksioznost, već zato što nauče da mogu da je prevaziđu i uprkos njoj uspešno funkcionišu.
Izvor: Danas online
