Za simbol državnog praznika uzet je cvet Natalijina ramonda – takozvana biljka feniks – u znak sećanja na stradanja koje je Srbija podnela, a zatim se ponovo uspostavila kao država.
Za razliku od prethodnih godina kada su održavane vojne parade i defilei u slavu poginulih, tokom 2020. zbog korona virusa manifestacije širom sveta bile su svedene.
„Srbija je najduže učestvovala u tom ratu i u odnosu na broj stanovnika podnela je najveće žrtve – i civilne i vojne.
„To je najveći rat u kom je Srbija učestvovala i u njemu je odnela najveću pobedu u istoriji – u Kolubarskoj bici protiv austrougarske vojske 1914. godine“, kaže istoričar Čedomir Antić za BBC na srpskom.
1. Šta se dogodilo 11. novembra?
Posle četvorogodišnjeg rata, najvećeg dotad u istoriji, tog dana 1918. u 11 sati potpisano je primirje.
Kao Centralne sile borile su se Nemačka i Austrougarska, a na drugoj strani, sile Antante – Rusija, Francuska i Velika Britanija.
„Primirje je potpisano na teritoriji današnje Francuske na liniji ratovanja“, kaže Antić, u posebnom vagonu francuskog maršala Ferdinanda Foša u šumi u blizini gradića Kompjenj.
„Ovim je dogovoreno primirje na zapadnom frontu, a srpska vojska je učestvovala na južnom frontu i tu je postigla najveći prodor koji je jedna od sila saveznica postigla – proboj Solunskog fronta“, dodaje.
Sporazumom iz Kompjenja je dogovoren prekid vatre, povlačenje nemačkih trupa, razmena zarobljenika, kao i sporazum o ratnoj odšteti i uništavanje nemačkih ratnih brodova i podmornica.
„Nemci su to doživeli kao veliko poniženje, jer je njihova vojska smatrala da je nadomak pobede“, dodaje Antić.
Smatrali su da im je „zabijen nož u leđa“, jer su potpisali primirje, a nisu poraženi na bojnom polju, navodi enciklopedija Britanika. Veruje se da su ovo razočarenje i odredbe o takozvanoj reparaciji bile osnova za nemačko nezadovoljstvo i uvod u Drugi svetski rat.
Rat, koji je trajao od 1914. godine, formalno je okončan Versajskim mirom 28. juna 1919.
„Srbija je potpisala poslednje primirje 13. novembra te godine, to je primirje saveznika s Mađarskom, ali je procenjeno da bi bilo besmisleno da Srbija obeležava dva dana posle svih ostalih“, ističe Antić.
2. Zašto je simbol praznika u Srbiji Natalijina ramonda?
„Simbolika Natalijine ramonde je višestruka, kako zbog staništa, tako i zbog imena.
Uglavnom raste na istoku Srbije, ali i na planini Nidže, čiji je najviši vrh Kajmakčalan, poprište slavne bitke u Prvom svetskom ratu“, objasnila je 2012, kada je uveden ovaj praznik, Tanja Pušonja iz tadašnjeg Ministarstva rada za Politiku.
Ova retka i zaštićena biljka raste na području Balkana – u Srbiji, Severoj Makedoniji i Grčkoj.
Druga simbolika leži u činjenici da je ovo biljka feniks – kao što je srpska vojska, posle svih stradanja i gubitaka koje je podnela, izašla iz rata kao pobednica.
Postoje dve vrlo slične vrste – Natalijina ramonda i Srpska ramonda, koje su evoliurale tako da mogu da podnesu dugačke periode bez vode, objašnjava za BBC biohemičarka Marija Vidović.
„To je drevna biljka vaskrsnica. One nisu kao kaktus, ove biljke se potpuno osuše i deluju kao da su mrtve. Međutim ako ih zalijete, za 24 sata oživeće isti ti listovi i zato je uzeta za simbol usrsksnuća srpske države i vojske“, napominje Vidović.
Ime je dobila po kraljici Nataliji, jer ju je 1884. otkrio i opisao, zajedno sa botaničarem Josifom Pančićem, dvorski lekar kralja Milana Obrenovića – Sava Petrović.
Amblem za praznik je cvet Natalijine ramonde na crno-zelenoj traci, koja simbolizuje traku istih boja sa ordena takozvane Albanske spomenice, navodi Danas.
3. Šta je Albanska spomenica?
Spomenica za vernost otadžbini je državno vojno i civilno odlikovanje dodeljeno svim pripadnicima srpske vojske koji su se u zimu 1915. i 1916. godine povlačili preko nepristupačnih predela Albanije.
Tada su se vojska, vrhovna komanda, kralj, narodna skupština i civili povlačili preko Albanije u Grčku.
Srbija je, posle ogromnih gubitaka, uz pomoć saveznika na ostrvu Krf obnovila snage i krenula u proboj Solunskog fronta, do kog će doći 1918. godine.
Britanika navodi podatak da je Srbija ukupno izgubila više od 330.000 ljudi tokom rata.
4. Kako se 11. novembar obeležava u svetu?
U Velikoj Britaniji, Kanadi, Australiji i Francuskoj, 11. novembar je dan sećanja na veterane iz Prvog, ali i Drugog svetskog rata.
U Britaniji i zemljama Komonvelta običaj je da se u 11 sati žrtvama oda počast minutom ćutanja u vreme kad je primirje 1918. stupilo na snagu. Praznik se naziva Dan sećanja ili Dan primirja, a u Velikoj Britaniji se obeležava od prve godišnjice, 11. novembra 1919. Tada je kralj Džordž Peti tražio da čitava zemlja stane na dva minuta kako bi se odala počast žrtvama.
Danas se tog dana prisećaju i stradalih u ostalim ratovima – u Zalivu, na Foklandima ili u Iraku i Avganistanu.
Simbol ovog praznika u Velikoj Britaniji je crveni cvet maka, koji raste na nekadašnjim bojnim poljima – u Belgiji i na severu Francuske.
Ovaj cvet se pominje u ratnoj poemi Na poljima Flandrije, kanadskog pisca Džona Mekrea. Na razorenim i opustelim poljima – gde su vojnici masovno sahranjivani, a biljni i životinjski svet tenkovima i bojnim otrovima uništen – prvi je nikao krvavo crveni mak.
Na obeležavanju 100 godina od potpisivanja primirja 2018. održana je velika parada u Parizu, a među gostima je bila i kancelarka Nemačke Angela Merkel.
U Americi se ovaj praznik zove Dan veterana.
5. Kako se obeležava praznik u Srbiji?
Ovo je državni praznik i obeležava se neradno – ne rade državni organi i pojedine firme, a deci u školi tad obično traje jesenji raspust.
Zaposleni koji tog dana rade imaju pravo na uvećanu zaradu najmanje 110 odsto osnovice, prema Zakonu o radu.
Ipak, ova odredba se ne odnosi na radnike koje imaju ugovore o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu ili autorski ugovor, već samo na one koji su zaposleni na određeno ili neodređeno vreme.
Izvor: BBC na srpskom
