Trener treba da nauči dete da postavlja lične rekorde i da pobeda znači biti bolji danas nego što si bio juče.
Ima devet godina i želi ići trčati 100 metara i radio sam sa njom nekoliko nedelja. Pa ide na svoju prvu trku. Postrojava se sa još sedmoro dece. Priprema, pozor, sad! Trči niz stazu, baca se na cilj. 8 od 8 u 18 sekundi. Vraća se nazad:
– Joj, g. Dick, bila sam zadnja.
– Nisi bila zadnja.
– Jesam.
– Ne, bila si 18 sekundi.
– Kako to mislite?
– Pa, probila si granicu od 20 sekundi, a ja sam očekivao 19 sekundi. Bila si jednu sekundu brža. Znaš li šta to znači?
– Ne.
– To znači da ti je ovo najbolji rezultat u životu. Lični rekord.
– Stvarno?
– Da! Na neki način si prva.
– Kako to mislite?
– Ti si prva sportiskinja koju sam trenirao koja trči 18 sekundi za 100 metara.
Za par nedelja imala je još jednu trku. Šta ona sada smatra pobedom? Ako postigne 17.9 zgrabiće zastavicu i trčati po stazi. Jer to je pobeda. Pobeđivati znači biti bolji danas nego što si bio juče, svaki dan.
View this post on Instagram
