Možda deluje kao preterivanje, ali svako ko je makar jednom video japansku trešnju u punom cvatu zna koliko je taj prizor očaravajuć. Izbor prave vrste ukrasnog drveća za sopstveno dvorište često predstavlja dilemu za vlasnike kuća, naročito za one koji se tek upuštaju u uređenje svog spoljašnjeg prostora.
Zašto baš cvetno drvo u dvorištu
Drveće koje cveta donosi više od estetskog zadovoljstva. Pruža hlad tokom vrućih letnjih dana, privlači pčele i leptire, a neki primerci imaju i lekovita svojstva.
Albicija, poznata i kao svileno drvo, koristi se u tradicionalnoj medicini za pripremu čaja od kore i cveta. Mladi listovi ove biljke čak mogu poslužiti i za salatu, piše N1.rs.
Odabir pravog drveta zavisi od nekoliko faktora. Veličina dvorišta igra ključnu ulogu. Klima vašeg podneblja određuje koje vrste mogu preživeti zimu, dok količina sunca koju prostor prima diktira mesto sadnje.
Mediteranske lepotice za toplije krajeve
Oleander predstavlja klasičnu mediteransku biljku koja kod nas najčešće završava u saksijama. Postoji oko 400 sorti ovog cvetnog grma koji može narasti do tri metra visini. U tropskim predelima oleander raste samoniklo između banana i kokosa, gde ga često smatraju korovom.
Cvetovi oleandera dolaze u raznim bojama. Ružičasta, crvena, bela i žuta samo su neke od opcija. Zimzelen je, što znači da će vaše dvorište imati zelenilo čak i kada ostalo bilje izgubi lišće.
Jedna stvar zahteva oprez: gotovo svi delovi oleandera su otrovni. Čest kontakt sa biljkom može izazvati iritaciju kože. Ako imate malu decu ili kućne ljubimce, razmislite o tome pre sadnje.
Svileno drvo ili albicija takođe potiče iz mediteranskih i azijskih krajeva. Ova egzotična biljka, srodna mimozama, može porasti preko jednog metra godišnje. Neobični ružičasti cvetovi prekrivaju celo drvo tokom leta, stvarajući prizor koji podseća na more i sunčane obale.
Zanimljiva karakteristika albicije jeste ponašanje listova. Oni se tokom noći skupljaju, kao da biljka odlazi na spavanje. Koren ovog drveta ne grana se previše, što ga čini idealnim za gradske sredine jer ne podiže staze i pločnike.
Daleki istok u vašem vrtu
Japanska trešnja možda predstavlja najprepoznatljivije ukrasno drvo na svetu. Listopadna je i potiče iz Japana, Kine i Koreje. Visina od šest do dvanaest metara i krošnja koja stvara prizor nalik cvetnim oblacima čine je pravim spektaklom.
Da li ste znali da se japanska trešnja koristi isključivo u dekorativne svrhe? Nema nikakvu prehrambenu vrednost. Uspeva na svim vrstama zemljišta i voli sunce, što je čini relativno nezahtevnom za gajenje.
Japanski javor donosi drugačiju vrstu lepote. Poznat je po jedinstvenom lišću koje menja boje tokom cele godine. Visina varira od dva do deset metara, zavisno od sorte i uslova uzgoja. Prava magija dešava se u jesen kada lišće prolazi kroz nijanse crvene, narandžaste i zlatne boje.
Za razliku od mnogih drugih vrsta, japanski javor ne voli direktne sunčeve zrake. Ako imate senovito mesto u dvorištu, sačuvajte ga upravo za ovo drvo. Zimske temperature podnosi dobro, ali zahteva redovno zalivanje tokom sušnih perioda.
Kamforovo drvo (kamforovac) predstavlja prave razmere azijske botanike. Može dostići visinu od četrdeset metara. Najstariji primerak nalazi se na ostrvu Tajvan sa obimom stabla od šesnaest metara. Veruje se da je star oko 1.400 godina i da može dati preko 7.000 kilograma ulja kamfora.
Cvetnice za svako godišnje doba
Magnolija nudi raznolikost koju malo koje drvo može pružiti. Cvetovi raznih boja javljaju se od ranog proleća do kasne jeseni, u zavisnosti od vrste koju odaberete. Beli, roze ili žuti cvetovi mogu krasiti vaše dvorište mesecima.
Magnolije uglavnom rastu nisko i žbunasto, te su odlične za manja dvorišta. Vole polusunčana i sunčana mesta koja su zaštićena od vetra. Rastresita zemlja bogata humusom pruža im optimalne uslove.
Jedna važna napomena za nestrpljive baštovane: magnolija uzgojena iz reznice cveta već posle godinu dana. Ako je uzgojite iz semena, na cvet ćete čekati i do pet godina.
Indijski jorgovan cveta tokom većeg dela godine ako živite u toplijim krajevima. Cvetovi variraju od bele do tamno ljubičaste boje. Drvo može narasti do četiri metra, a ponekad i više, zavisno od orezivanja.
Kod indijskog jorgovana nije samo cvet dekorativan. Kora biljke je glatka, bež boje sa linijama nepravilnog oblika. Listovi su elipsasti, nežni i kožasti. U jesen se smenjuju boje od tamno zelene, preko žute i narandžaste, do crvene.
Ova biljka podnosi temperature do minus petnaest stepeni. Ako živite u krajevima sa oštrijim zimama, morate je zaštititi. Dobra vest je da je možete gajiti i u saksijama na terasama i balkonima.
Mirisne opcije za senzorni doživljaj
Jasmin donosi nešto što ostalo drveće retko pruža: intenzivan, egzotičan i sladak miris. Cveta sitnim cvetovima bele ili žute boje. Postoji nekoliko vrsta, uključujući arapski jasmin, sobni jasmin i zimski jasmin.
Miris jasmina često se koristi u proizvodnji parfema. Smatra se umirujućim i senzualnim, a pripisuju mu se i afrodizijačka dejstva. U aromaterapiji pomaže kod stresa, depresije i anksioznosti.
Tradicionalna medicina koristi jasmin za lečenje nesanice, glavobolje i respiratornih problema. Čaj od osušenih cvetova poznat je po umirujućim efektima.
Gajenje jasmina nije komplikovano. Možete ga držati u saksiji ili bašti. Potrebno mu je mnogo sunca i dobro drenirano tlo. Većina vrsta je otporna na sušu, ali redovno održavanje daje najbolje rezultate.
Praktični saveti za sadnju
- Cvetni bagrem predstavlja odličan izbor za one koji traže nešto jednostavno za održavanje. Listopadan je i cveta tokom proleća i leta. Beli i ružičasti cvetovi ostaju prisutni duboko u jesen. Može izrasti do sedam ili osam metara sa elegantnom krošnjom.
- Ovo drvo podnosi različite vrste zemljišta, uključujući siromašna i peskovita. Najbolje uspeva na suncu, ali toleriše i delimičnu senku. Otpornost na sušu čini ga posebno pogodnim za one koji nemaju vremena za svakodnevno zalivanje.
- Kod sadnje bilo kog ukrasnog drveta, vreme igra ključnu ulogu. Mlade biljke svilenog drveta najbolje je saditi u kasno proleće ili tokom leta. Tako imaju dovoljno vremena da se do zime naviknu na nove uslove i dobro ukorene.
- Zaštita od vetra važna je za mnoge vrste. Indijski jorgovan, na primer, ne voli udare vetrova. Sadnja uz zid kuće ili ogradu može napraviti razliku između biljke koja napreduje i one koja se muči.
- Redovno orezivanje podstiče cvetanje kod većine vrsta. Indijski jorgovan treba orezivati u proleće kako bi grane bile bogate cvetovima. Oleander zahteva orezivanje čim prestane sa cvetanjem jer samo nove grane donose nove cvetove.
- Odabir ukrasnog drveta koje cveta transformiše dvorište u prostor koji poziva na boravak. Bez obzira na to da li se odlučite za egzotičnu albiciju, mirisni jasmin ili spektakularnu japansku trešnju, vaš vrt će dobiti karakter koji običan travnjak jednostavno ne može pružiti.
Izvor: Danas.rs/N1.rs
