Često precenjujemo ono što govorimo deci. Ona nas, naime, više gledaju nego što nas slušaju: nekako bolje čuju ono što im NISMO rekli, nego ono što smo im sto puta ponovili.
U vaspitanju dece nije stvar u tome šta smo im rekli, nego šta smo im pokazali svojim ponašanjem. Nažalost, mnogo je lakše reći i sto puta ponoviti, nego se dosledno ponašati tako kako želimo da se naše dete jednoga dana ponaša.
Nekoliko je ponašanja o kojima je zgodno porazgovarati s roditeljima i navesti ih da se zamisle. To su vrlo česte disciplinske metode koje roditelji primenjuju verujući da će tako pomoći svom detetu.
Ne pretite svom detetu školom i učiteljem
Roditelji i učitelji su partneri u istom poslu: vaspitanju deteta. Da bi uspešno sarađivali ne moraju se slagati, mogu čak imati i potpuno suprotne stavove o načinu vaspitanja dece, ali nipošto se ne smeju oko toga prepucavati preko deteta.
Uvucite svoje dete u rešavanje malih svakodnevnih problema i naučite ga da se raduje kad doprinese njihovom rešavanju. Podstaknite ga da izgugla i otkrije kako da otčepite začepljen odvod, kako da se rešite buđi u kuhinji, kako da otključate auto koji se automatski zaključao, a ključ je ostao u motoru… Na taj način će učenje doživljavati kao životno važnu aktivnost, a ne nešto što mora da radi samo u školi i samo zbog ocena.
Oslobodite se zablude da visoka inteligencija vašeg deteta automstski znači dobre ocene u školi
Ocena nije pokazatelj nečije pameti ili gluposti, ona je samo pokazatelj njegove veštine učenja i preuzimanja odgovornosti da obavi ono što mora. Vrlo često učenikova inteligencija i njegove ocene nemaju baš puno veze. Ima izrazito inteligentne dece koja imaju jako loše ocene i jedva prosečno inteligentne dece koja su odlikaši. Stvar je samo u tome da li dete zna da uči ili ne zna, da li je razvilo radne navike ili nije, da li je u stanju da se motiviše da uradi ono što treba i ostane fokusiran dok ne obavi posao do kraja… Svako vremenom može naučiti da uči ako se potrudi i ako mu je do toga stalo.
Ne dramite zbog jedinice
Jedinica nije ni kazna, ni presuda, nego – poruka. Učitelju je jednica poruka da nije uspeo da dopre do učenika i dovoljno ga motiviše da nauči ono što je trebalo. Roditelju je jedinica poruka da dete treba da menja načine na koje uči. Učeniku je jedinica poruka da treba da razmisli o svom učenju i otkrije u čemu je njegov problem. U nedostatku motivacije? U brzopletosti? U nedostatku nekih veština? U pogrešnom načinu učenja? Možda bi mu učenje bolje išlo kad bi učio s nekim vršnjakom iz razreda? Kada bi naučio da pravi beleške iz kojih će učiti? Kad bi se u učenju potpomogao gledajući edukativne video-snimke s YouTube-a? Kad bi ono što sam uči podučavao mlađeg brata ili sestru? Ne postoje na svetu dva čoveka koja uče na isti način i nema recepta za učenje koji svima odgovara. Svako može naučiti da uči, ali štos je u tome da sam mora da otkrije način koji baš njemu najbolje leži. Greške koje pritom napravi odlične su lekcije: iz njih uči kako ne treba učiti i šta treba promeniti.
Čitanje lektire detetu prikazujte kao nagradu, a ne kao kaznu
Nikad, baš nikad u ljutnji nemojte reći detetu da za kaznu mora da ode u svoju sobu i čita. Naprotiv, kad dete uradi nešto dobro, recite mu da zaslužuje nagradu: da može da ode u svoju sobu i u miru pročita nešto. Jedna te ista knjiga zvuči sasvim drugačije ako je čitaš za kaznu ili za nagradu. Bićete svome detetu uverljiviji ako i sami sebi za nagradu ponekad priuštite čitanje dobre knjige i pobrinete se da vaše dete vidi da u tome uživate. Čitanje nije samo preduslov svakog učenja, ono je dragoceni alat kojim brusimo svoje veštine razmišljanja i rešavanja problema.
Odgoj dece zapravo je jednostavan ako se sami uporno trudimo da budemo onakvi kakvi želimo da naša deca jednoga dana postanu… i ako smo dovoljno strpljivi da ne dignemo ruke od njih svih onih beskrajno dugih godina dok to ne dočekamo.
Autor: Dinka Juričić
Izvor: skolskiportal.hr / Zelena učionica
