Autor: Katarina Đorđević
Svaki četvrti stanovnik Srbije nalazi se u riziku od siromaštva, svedoče najnoviji podaci statističkog biroa Evropske unije Evrostat, koji upozoravaju da oko pola miliona stanovnika naše zemlje nije u stanju da zadovolji egzistencijalne potrebe, što znači da mesečno preživljava sa 12.000 dinara. U najvećem riziku od siromaštva su deca i mladi, nezaposlene osobe, kao i stanovnici ruralnih oblasti. Povodom Međunarodnog dana iskorenjivanja siromaštva na težak položaj najmlađih stanovnika u Srbiji ukazali su Mreža organizacija za decu Srbije, koja je upozorila da se oko 400.000 mališana u Srbiji nalazi u riziku od siromaštva, ali i beogradska kancelarija Unicefa, koja je podsetila da je svako treće dete u riziku od siromaštva. Prevedeno sa jezika statistike, to, između ostalog, znači da trećina roditelja u Srbiji ne može svom detetu da priušti čak nijednu knjigu.
„Studija Republičkog zavoda za statistiku pokazala je da 40 odsto stanovnika Srbije ne može da podmiri mesečne obaveze, dvoje od troje ljudi u Srbiji ne može sebi da priušti nedelju dana odmora van kuće, polovina nije u mogućnosti da obezbedi neočekivani trošak u iznosu do 10.000 dinara koji bi bio plaćen iz budžeta domaćinstva. Svaki osmi stanovnik Srbije ne može sebi da priušti adekvatno zagrevanje stana. Istraživanje o subjektivnom osećaju siromaštva takođe je upozorilo da oko 60 odsto naših sugrađana živi teško ili veoma teško. Svega četiri odsto stanovnika izjavilo je da u Srbiji živi lako”, istakla je Sarita Bradaš, psiholog i istraživač Centra za demokratiju, koji je u saradnji sa Fondacijom Fridrih Ebart organizovao javnu debatu o siromaštvu u Srbiji.
Bivši direktor Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva Vlade Srbije Ivan Sekulović podsetio je da je Strategija za smanjenje siromaštva, donesena 2002. godine, istekla pre tri godine, a broj siromašnih u međuvremenu je udvostručen.
On je podsetio da je na porast broja siromašnih i nezaposlenih uticalo i smanjenje penzija u Srbiji, kao i zabrana zapošljavanja u državnim ustanovama, i istakao da su protiv uredbe o radnom angažovanju korisnika socijalne pomoći podnete tri inicijative za ocenu ustavnosti Ustavnom sudu.
Predsednik Mreže organizacija za decu Srbije Saša Stefanović smatra da do visokog rizika od siromaštva dovode i troškovi obrazovanja, koje bi trebalo da bude besplatno i dostupno svoj deci, bez izuzetka.
„Nažalost, Srbija je zemlja u kojoj je nejednakost raspodele dohotka visoka i u kojoj najveći broj porodica ima primanja čiji se iznos kreće oko 30.000 dinara. Zbog toga su porodice sa decom koja pohađaju školu ili studiraju u većem riziku od siromaštva i teže mogu da zadovolje često i najosnovnije potrebe. Nesrazmerno velika stavka u troškovima školovanja je cena kompleta udžbenika, koja se za više razrede osnovne škole, od petog do osmog, kreće u rasponu od 15.000 do skoro 20.000 dinara. Deca se, doslovno savijaju pod teretom školskih torbi, dok se roditelji bore da nađu način da pokriju sve troškove u vezi sa školovanjem dece, koji uključuju i odlaske na izlete, ekskurzije, vannastavne aktivnosti, užinu, odeću i obuću. Trenutna situacija sa troškovima obrazovanja sve je teža za roditelje u Srbiji i direktno utiče na kvalitet života porodice i dece”, zaključio je Saša Stefanović.
Izvor: Politika
