Naučnici već dugo znaju da je gugutanje put ka učenju govora. Ispostavlja se da gugutanje nije samo učenje komunikacije, već da je i samo vrlo uspešan i usavršen način komunikacije. Naime, kada bebe guguču, one menjaju način na koji roditelji reaguju na njih, tako da mogu bolje da uče.
Kako objašnjava Stiven Elmlinger, asolvent psihologije sa univerziteta Kornel, kada bebe proizvode zvuke, poboljšavaju sopstvenu pažnju i postaju prijemčivije za stimulaciju. Način gugutanja se menja kako se beba razvija, pa se samim tim menja i način na koji se roditelji obraćaju bebi. To znači da ne samo da roditelji utiču na decu, već da i bebe utiču na ponašanje roditelja. Kada, na primer, beba guguče gledajući u neki predmet, roditelji će pričati o tom predmetu – na taj način bebe podstiču roditelje da im objašnjavaju stvari koje njih zanimaju.
Kako bi bolje razumeli gugutanje, Elmlinger i njegov tim posmatrali su 30 parova majki i beba tokom interakcije. Naučnici su analizirali rečnik i rečenice majki, i promene u gugutanju beba tokom vremena. Utvrdili su da, kada bebe guguču, majke počnu da im se obraćaju kraćim i jednostavnijim rečima. Što više roditelji ovo rade, to bebe lakše usvajaju nove zvukove i uvršćuju ih u svoje gugutanje. Rezultati istraživanja ukazuju na to da izgovaranje kratkih pojedinačnih reči ima najveći uticaj na bebe i njihovo učenje jezika, pa to može biti upravo ono što bebe svojim gugutanjem traže od roditelja.
„Gugutanje je za bebe najbrži način da od okoline prikupe informacije koje su im potrebne,“ kaže Elmlinger. „Ono nije besmisleno,“ zaključuje on.
