Da li je uloga mame i tate u vaspitavanju dece podjednaka? Svedoci smo nekako da je mama uvek prisutna a da tata uvek radi i ima puno obaveza. Da, često radi i mama ali se podrazumeva da je pored svega toga zadužena za kućne poslove i da je u vaspitavanju dece uvek tu. Da li su mame previše opterećene i da li tate podjenako učestvuju u vaspitanju dece i da li ćemo ulogu tate svoditi na “Tata kupi mi auto”? Odgovoriće nam upravo Tate.
Predstavite nam se kao tata?
Ja sam jedan od beogradskih (i srpskih) očeva. Srećnik života, stanovnik Sveta. Deca: Jana student, Irena i Aleksa srednjoškolci, supruga Milena.
Da li mislite da ravnopravno učestvujete sa mamom vaše dece u vaspitanju?
Da, mislim.
Koliko porovodite vremena sa svojom decom?
U poslednje vreme, kada je zbog pandemije deo stana pretvoren u moju novu kancelariju, a dečije sobe u učionice, mnogo više smo zajedno na istom mestu – u stanu. Naš kontakt je tako opušteniji i imamo dosta vremena, ukupni efekat na kontakt sa decom je pozitivan.
Koliko vremena je potrebno da se na kreativan način posvetite detetu?
U vezi sa raspoloživim vremenom, mislim da stvari stoje ovako: vremena nikada nije dovoljno. Treba se truditi da u kontaktu sa detetom obostrano inspirišemo i izazovemo uvek nova razmišljanja i interesovanja. Ako sećanje na međusobni razgovor, posao ili igru kod dece i mene izaziva osmeh na licu, pozitivno razmišljanje, maštu i želju da se ponovi, pravi cilj je postignut, a ukupno vreme provedeno zajedno se značajno povećava.
Koliko vaš profesionalni život utiče na vaspitanje deteta?
Posao… utiče kada je u pitanju ukupno vreme provedeno direktno sa porodicom, takođe i na kvalitet vremena provedenog zajedno. Pre nekog vremena (ovaj period je trajao nekoliko godina), moj posao je bio povezan sa čestim putovanjima i višednevnim odsustvom od kuće. Kontakt sa porodicom je bio “na mišiće” i bilo mi je potrebno da se fokusiram na kvalitet provedenog vremena (kada je kvantitet već bio smanjen). Mislim da sam, uz pomoć nekih “trikova” , uspeo da ovo ne ostavi značajan “žal za propuštenim”. Sada više nije tako i rasterećeniji sam.
trik 1: u kontaktu sa decom često koristim i alternativne metode komunikacije – putem telefona i aplikacija za ćaskanje. Grupno ćaskanje koristim kombinovano sa direktnim – “jedan na jedan”.
trik 2: poslovni i privatni životi se obavezno prepliću; nije moguće zatvoriti probleme i brige sa posla u fioku i rasterećen otiću kući. “Investicija” u miran porodični život često ima pozitivne posledice po kvalitet života u kancelariji, i obrnuto. Treba težiti da se pozitivna energija razmenjuje između ova dva “sveta” – ovo obuhvata da se prepoznaju lepe stvari, a onda neguju. Gajenje kontrolisanih iluzija je očekivano, čak poželjno.
Šta vi kažete o poverenju između roditelja i dece? Da li postoji razlika u vaspitanju ženskog i muškog deteta?
Božiji je dar imati decu. Bog je bio još izdašniji kod onih koji imaju i mušku i žensku decu. Ja svoj odnos sa decom gradim kroz odnos koji ne podrazumeva da sam ja superiorniji u bilo kom smislu, već da sam čovek od krvi i mesa koji pravi i sklon je greškama. Ne trudim se da svoje mane sakrivam od svoje dece. Inače, svako dete ima svoje specifičnosti; ja nisam primetio (za sada) neke bitne razlike u odgajanju ženke i muške dece.
Možete li da opišete savršeno dete?
Kao i savršen čovek: svoj, radoznalo-kreativan, istrajan u svojim namerama.
Kakav je vaš odnos prema društvenim mrežama?
Nemam velika iskustva u korišćenju društvenih mreža; nisam apriori protiv ili negativan prema njima, ali sam umereno oprezan. Društvene mreže imaju veliki potencijal, koje treba da obuzdamo i privedemo svojoj pravoj nameni. Na društvene mreže gledam kao na još jednu silu koju ako koristimo na pravi način dobijamo novi kvalitet u svojim životima. Deca, naravno, koriste društvene mreže. Obaveste me koje su to i ja se više ne mešam.
Naš gastro urednik Nenad Gladić – Lepi Brka radi emisiju „Kuvajmo s decom “ sa dvanaestogodišnjom devojčicom Jojom, kroz ovu emisju težimo da naučimo decu osnovnim kulinarskim veštinama. Kakva je situacija kod Vas u kući (kuhinji) po ovom pitanju?
Kuvanje je, po mom mišljenju, izuzetno kreativna ljudska delatnost koje se ne treba lišavati pod uticajem stereotipa da taj posao pripada samo ženama. Ovo je jedan od “klišea” koji, kao finalni rezultat sputava kreativnost ljudskog uma. I deca kroz kuhinju imaju prilike da izraze svoju kreativnost – to je jedna od aktivnosti u kojimo mogu da budu veoma korisni članovi porodice. Kod nas u kući je sin onaj koji se najviše ističe u ovom poslu.
Šta kažu vaša deca o vama kao tati?
Jana:
Imati tople roditelje koji vole je veliki oslonac za svako dete. Tata me je naučio da volim život, uživam u njemu, u sebi i ljudima oko sebe! On je velika podrška, spreman da me sasluša i razgovara sa mnom o bilo čemu. Sjajan ćale. 🙂
Koji je vaš savet nama po pitanju vaspitanja dece?
Ne štedite se. Kada smislite dobar fazon, ispričajte ga odmah deci, ne čekajte zgodan trenutak. Isto sa idejama za zabavu, aktivnosti, ostvarenje planova. Ideje za život (kao i ljubav) se korišćenjem ne troše, više rastu i razvijaju se na nove i iznenađujuće načine.
Radujte se. Nemojte da se plašite svoje sreće ili, ne daj Bože, da je se stidite. To će pomoći i ljudima oko vas.
Opustite se. U razgovoru sa decom ne razmišljajte unapred o ishodu razgovora ili inicijative.
Da li se uloga tate po vama danas svela na “Tata kupi mi auto”?
Ne. Po mom mišljenju – na protiv! Ja mislim da je uloga i slika oca kao jednog od roditelja koji ima ograničenu ulogu u odrastanju dece skoro već pa “srednjevekovna” – zastarela. Otac i majka sve više oboje rade na poslovima koji nisu “Bogom dani” samo jednom od njih. Ovo vidim po svom, i po iskustvu ljudi oko mene: rodbine, kumova ili prijatelja.
Razgovarala: Dragana Nikolić
Izvor: Detinjarije.com
