Na odeljenju neonatologije Univerzitetskog kliničkog centra u Kragujevcu leži beba na respiratoru.
Da li je ovaj slučaj pokazatelj promene ćudi virusa ili su u pitanju drugi faktori – pitanje je za doktorku ginekologije i genetičarku Mimu Fazlagić, inače dugogodišnu članicu uprave Ginekološko-akušerske klinike “Narodni front”.
“Beba je već mogla da bude rođena sa problemom ili da ima nezrela pluća i da zato ima nepovoljnu kliničku sliku. Da bismo utvrdili šta je stvarno p sredi treba da znamo u kojoj nedelji je rođena beba, koliko su joj razvijena pluća, genetiku i razne druge stvari. Možda ima astmu ili emfizem pluća. Ono što do sada znamo je da nijedna beba rođena od zaražene majke nije imala komplikovanu kliničku sliku”, kaže doktorka Mima Fazlagić, ginelokog i genetičar za B92.
Na jednom slučaju, dodaje ona, medicina nikakve zaključke ne donosi. Do sada se pokazalo da se virus ne prenosi, jer nema receptore za prenos, već ga bebe dobijaju po rođenju.
Njen kolega pedijatar dr Saša Milićević iskazuje određeni oprez jer, kako kaže, sve što su u početku pričali o tome da virus ne može da naudi mališanima, nije tačno. I dalje deca imaju lakše simptome, ali je sve više zaražene dece sa upalom pluća.
“Čim je novorođenče intubirano na odeljenju intenzivne nege, znači da se ne nalazi u dobrom stanju. Ne važi više ta teorija da su deca pošteđena, čak ni bebe. Do sada su deca virus prilično dobro podnosila, a to što je ta beba toliko loše znači da su koncentracije kiseonika u krvi pale ispod normalnih vrednosti ili ako beba ima zamor disajnih mišića znači da nema dovoljno snage da pokreće grudni koš i ne uspeva da proizvede dovoljno kiseonika”, objašnjava Milićević za B92.
Postkovid komplikacije se, prema njegovim rečima, mogu odnositi na problem razmene gasova, mogu da zahvate srčani mišić, bubrege, ali i druge organe kod beba.
Treba li da brinemo?
Pedijatar smatra da je, kako pokazuju izveštaji, sve više dece sa ozbiljnom upalom pluća, posledica toga što deca po simptomima malo kasne za odraslima, ali da kao što se broj zaražavanja kod odraslih smanjuje, da to može da se desi i kod dece.
“Sad, deca kad krenu u školu, razmenjivaće klice i viruse. Posebno su ugrožena deca sa hroničnim oboljenjem srca, pluća, bubrega, ili ako su na imunosupresivnoj terapiji ili lekovima za lečenje malignih bolesti, koji smanjuju imunološki odgovor.”
Iako doktorka Fazlagić misli da posle ovog slučaja roditelji ne treba da budu u panici zbog svoje dece, upozorava da što duže virus bude živeo među nama, biće sve opasniji.
“Svaki virus ubija naš DNK, od svakog čoveka ponese nešto i delove njegovih virusa i njegove DNK. Jedini spas je što brža vakcina. Umirali bismo od svega da nema antibiotika i vakcina. Zaboravili smo da je cela jedna populacija Maja ubijena morbilama. Možda će nam i za kovid 19, kao i za grip, svake godine trebati nova vakcina pravljena prema novom soju”, naglašava naša sagovornica.
Izvor: B92
