Država čini sve da se zakonima uvuče u sistem kontrole finansiranja univerziteta, dok retko ko od učenika i stigne do fakulteta, jer četvrtina jedne generacije ni ne upiše srednju školu. Ovo su samo neki od podataka i poruka sa debate „Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti – kad ćemo preći s reči na dela“ koju je organizovala Nova ekonomija.
„Ako se obrazovanje gleda kao strateški cilj jedne zemlje, jasno je da nikakve strategije ne mogu da se izvedu u kratkom periodu, da govorimo o godinama i dekadama u kojima će se potrebne promene desiti i da mora da postoji konsenzus kako će se te promene izvesti“, rekla je profesorka Beogradskog univerziteta i bivša rektorka Ivanka Popović.
Ona je na debati koju je organizovala Nova ekonomija u okviru incijative „Srbija 2030 – koji je naš put“, podsetila na ekspozee zvaničnika tokom godina koji su govorili da obrazovanje u Srbiji treba da bude prioritet.
“Vučić je 2014. godine rekao u ekspozeu da će Vlada reformisati obrazovni sistem, kao i da je svaki treći đak u zemlji funkcionalno nepismen”, rekla je ona i podsetila da se od tada ništa nije promenilo.
Kako je kazala, te 2014. godine kao predsednik Vlade Aleksandar Vučić je rekao da deca treba da se nauče da pravilno razmišljaju, kao i da bi škole, kao i nastavnici trebalo da imaju veću autonomiju.
“Imajući u vidu sve što se dešava, status nastavnika, rašireno nasilje, ne moram ništa više da kažem. Školstvo je vezano za državno finansiranje. Državno finasiranje podrazumeva i kontrolu. Na univerzitetu su se te promene dešavale suptilno i u kontinuitetu, a država apsolutno kontroliše fakultete i univerzitete i ugradila je mehanizme kontrole u njih”, rekla je Popović.
Ona je podsetila da je 2017. godine zakon promenjen tako da bi se kontrolisali univerziteti. Dodala je i da je 2014. godine Vlada donela uredbu kojom se ograničava zapošljavanje u javnom sektoru.
Tako je, kako je rekla, ova uredba “nakaradno primenjena” na visokoškolske ustanove učinivši da se umnogome poremeti redovno obnavljanje kadra i smanji broj onih koji učestvuju u nastavno-istraživačkom radu, a da se drugi vid kontrole desio nedavno promenama u izboru rektora univerziteta, kada se otvorila mogućnost za instrumentalizovanje studenata.
Popović je rekla da fakulteti imaju sopstvena sredstva kojima su mogli da “popunjavaju rupe” u budžetu svojih ustanova. Tako su Izmenama i dopunama Zakona o budžetskom sistemu izbrisani stavovi koji su dozvoljavali izuzetak određenim korisnicima među kojima su i ustanove visokoškolskog obrazovanja da samostalno vrše obračun i isplatu zaposlenih, izabranih i postavljenih lica, podsetila je Popović.
“Ovaj mehanizam kontrole država još uvek nije iskoristila, ali to ne znači da neće. Ako je već država preuzela kontrolu i nadzorni sistem od obdaništa do fakulteta, ona snosi i ogromnu odgovornost da on funkcionise, a stiče se utisak da čini sve suprotno od toga, tako da se sistem oslabi i degradira i da se znanju da neki negativni predznak”, rekla je Popović.
Kako je istakla društvu ne treba obrazovanje koje predstavlja samo upotrebu činjenica, već ono koje je “obuka uma” koja će obezbediti mladim ljudima da razmišljaju.
Akademik i redovan član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Vladica Cvetković kazao je da srpsko društvo ima znanje, „ali nema volju da bilo šta promeni“.
“Činjenica je da se visoko obrazovanje bavi šibicarenjem svakog fakulteta ponaosob”, rekao je on.
Osvrnuo se na referat književnika Milovana Đilasa u kojem se nalazi i napomena da nastavnici treba da budu nezavisni i administrativno rasterećeni, kao i da decu treba učiti da vezuju pojmove, a ne da ih uče napamet. Dodao je da se ništa nije popravilo po ovim pitanjima, ni više od 70 godina nakon što je taj referat napisan.
“Mi treba da vaspitavamo slobodne ljude, koji misle i rade, a ne umove kojii će biti potšišani na isti način. Moj konkretan zaključak je da nemamo volju, imamo znanje, ali nikad nismo uradili da išta popravimo”, rekao je Vladica Cvetković.
Dodao je da nema optimističan zaključak na temu obrazovanja, kao i da je njegova poruka da se mora pričati o otporu.
“Nemam ni rešenje. Gradim pesimizam na tome što mislim da za ovo pitanje ne postoji nikakav čarobni štapić i da smo obrazovanjem povezani sa društvom. Sa njim smo povezani na duže staze. Kada pogrešimo u sferi obrazovanja to se kasnije pokaže. Mi smo trenutno društvo koje po svom kulturnom, vrednosnom, civilizacijskom nivou, zaslužuje ovakvo obrazovanje. Imamo ga takvog jer ga takvim zaslužujemo”, rekao je Cvetković.
Dodao je da je teško promeniti program obrazovanja u ambijentu u kojem “strašne političke snage” sa svojim biračima komuniciraju putem zastrašivanja i populizmom.
Da je ulaganje u obrazovanje bitno, istakao je Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, koji je podsetio da su ulaganja države u obrazovanje mala i da iznose 3,3 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Manja ulaganja od Srbije, kako je kazao, imaju samo Albanija i Rumunija i možda Bosna i Severna Makedonija.
“Prosek EU u ulaganja u obrazovanje je oko pet odsto BDP-a, a celog sveta je 4,2 odsto”, rekao je Arsić.
Dodao je da je saglasan da se neke promene kada je u pitanju obrazovanje mogu popraviti i bez novca, ali da se bez znatnog povećanja ulaganja ne može značajno poboljšati ova oblast.
“Srbija bi trebalo da ima srednjoročni cilj, da ima ulaganja u obrazovanje na proseku EU možda čak i iznad toga. Rashodi za plate su većina rashoda za obrazovanje – oko 80 odsto. Plate u obrazovanju su manje od prosečnih plata, pri čemu je obrazovni profil više nego prosečan”, rekao je on.
A kada su plate manje, to utiče, kako je, rekao, i na druge stvari.
Deca se, smatra Arsić, ugledaju na nastavnike i profesore, gledaju kako se oni ponašaju, kako se oblače, kakav je materijalni status nastavnika i na taj način takođe vrednuju nastavni kadar.
“Važno je da se u obrazovanje ulaže, da se dostigne tih pet odsto ulaganja. A da bi se to postiglo potrebni su sem javnih rasprava i politički pritisci”, rekao je profesor.
Dodao je i da je indikator toga da nešto u ovoj sferi nije u redu, to što i pored nastave u školi i privatnih časova koje roditelji plaćaju deci, rezultati na međunarodnim testovima prilikom provere znanja dece, nisu na zadovoljavajućem nivou.
Razlog za nedovoljno znanja, širu sliku i nezainteresovanost za učenje i nove poglede, Helena Ivanov, koja je radila na Institutu Henri Džekson u Londonu, vidi u često nepogodnoj literaturi i načinu učenja u Srbiji.
Ona je tokom debate, na ličnom primeru opisala kako funkcioniše školstvo u Srbiji i kazala da studenti često koriste literaturu koju su profesori koji im predaju napisali, da nema primarnih izvora literarure niti prostora za razmišljanje, diskutovanje i samostalno iznošenje zaključaka na određenu temu.
To su, kako je rekla, stvari koje mogu da se promene bez ikakvog novca.
Princip učenja napamet i zastarelost literature videla je kao velike nedostatke u školskom sistemu, ali i to što se deca ne uče da pišu i razvijaju kritičko mišljenje.
Profesorka književnosti Jasna Janković kazala je da u sistemu obrazovanja u Srbiji postoji 120.000 zaposlenih na 850.000 dece u osnovnim i srednjim školama.
“Prvi put smo PISA test radili 2003. godine, a poslednji put 2022. godine. Sada čekamo rezultate, ali sva je prilika da smo na istom mestu već 20 godina. Imali smo toliko reformi, čini se da ih stalno imamo, ali mi se ne mrdamo, nas društvo ne podržava”, rekla je ona.
Kako je kazala, prosvetni radnici su najuporniji u tome da bude svakom detetu dobro, ali da ti isti prosvetni radnici često nemaju potporu.
Dodala je i da su strategije koje se prave na nekoliko godina neefikasne, kao i da će naredna strategija podrazumevati to da srednjoškolsko obrazovanje bude obavezno, jer nakon završene osnovne škole četvrtina učenika ne nastavlja obrazovanje.
Kako je kazala, za to su zaslužni i platni razredi koji važe za osnovne i srednje škole.
“Ne mogu svi da zarađuju isto. Deca moraju da vide da oni koji rade više – postižu više rezultate. Jeste sve u novcu, jer ne možemo da radimo nešto bez para. Naša deca su jako pametna i sve vide i sve shvataju”, rekla je Janković.
Dodala je da deca uče na primerima i shvataju šta znači kada se neki rad i trud ceni, a kada ne.
Janković je kazala da se na nastavnike gleda kao na bezvredne ljude i da se o njima misli da bi “da nešto vrede, oni nešto drugo radili”.
“Na nivou jedne generacije imate 65.000 učenika. Broj ljudi koji se prijavio za rijaliti šou koji je trenutno u toku je 75.000. To znači da se u Srbiji prijavilo više od jedne generacije đaka za učešće u rijalitiju. Imamo više od jedne generacije koja hoće da se glupira na TV-u, da radi razne gadosti, da bi na kraju zaradila nešto novca ili stan. Deca shvataju da će ih, ako su obrazovani, gledati kao i nas”, rekla je Janković.
Nova ekonomija je debatu o obrazovanju organizovala u okviru incijative „Srbija 2030 – koji je naš put“, uz podršku grupe profesionalnih nacionalnih i lokalnih medija u Srbiji – N1, Vreme, Danas, FoNet, Južne Vesti, RadioBoom93, Glas Šumadije, Radio 021 i Ozon Press.
Izvor: Nova ekonomija
