Njena priča me je slomila. Iako sam bila zahvalna što sam saznala za njeno iskustvo, istovremeno sam osetila neku gorčinu u ustima zbog onoga što sam ja prošla. Da ste bar Vi bili taj lekar.
Došla sam kod Vas u najtežem momentu svog života. Bila sam prestrašena, zbunjena, očajna. Tada još nisam ni znala istinu o svom detetu i baš ovakava podrška je ono što mi je trebalo. Ali umesto toga, umesto ohrabrenja, Vi ste predložili da abortiram. Rekla sam Vam njeno ime, a Vi ipak upitali da li sam svesna kako nizak kvalitet života čeka dete sa Daunovim sindromom. Potom ste, iznova, predložili da još jednom razmotrim odluku da ne prekinem trudnoću.
Od te prve posete, plašila sam se svakog termina za pregled, svakog sledećeg susreta. Najteži period u mom životu je postao gotovo nesnošljiv, jer mi nikada niste rekli istinu: moje dete je savršeno.
Ja nisam ljuta na Vas. Nisam ogorčena. Ja sam samo beskrajno tužna.
Tužna sam, jer Vas mala srca koja gledate svakoga dana ne ispunjavaju neprolaznom radošću. Tužna sam, jer ne zastanete uvek u čudu posmatrajući taj splet preslatkih malih prstiju, pluća i očiju i ušiju. Tužna sam, jer ste toliko pogrešili govoreći da će dete sa Daunovim sindromom umanjiti naš kvalitet života. Srce mi se lomi pri pomisli da te iste reči možda izgovarate nekoj majci danas, ponovo. Ali najtužnija sam zbog toga što nikada nećete imati tu čast da upoznate moju kćerku, Emersin.
“Mama, mi smo sva tvoja deca!”
A, vidite, Emersin ne samo da je naš život promenila, poboljšala i učinila ga kvalitetnijim, već je dotakla srca hiljade drugih ljudi. Dala je svrhu našem životu i radost koju rečima nije moguće opisati. Poklonila nam je najveće osmehe i više smeha i poljubaca nego što smo ikada mogli zamisliti. Ona nam je otvorila oči za pravu lepotu i najčistiju ljubav.
Sada se molim da nijedna majka ne prođe kroz ovo kroz što sam ja morala. Molim se da i Vi svakim ultrazvukom koji usledi, ugledate istinsku lepotu i čistu ljubav.
I molim se da sledeći put, kada ugledate bebu sa Daunovim sindromom ušuškanu u majčinom stomaku, pogledate tu ženu u oči i kažete joj istinu: “Vaše dete je savršeno.”
Ovom rečenicom je Kurtni završila svoje pismo. Da li ga je doktor otvorio, verovatno nikada nećemo saznati. Ali ono što je sigurno jeste da je učinilo mnogo više od menjanja pogleda jedne osobe, dotakavši srca hiljada onih koji su podelili pismo koje je ova žena postavila na Fejsbuk stranici.
Izvor: Lola magazin / Zelena učionica
