Pre nego što je uvedena zabrana upotrebe društvenih mreža mlađima od 16 godina, Australijanci su se suočili sa zabrinjavajućim podacima. U Australiji čak 80 od 100 dece uzrasta od 8 do 12 godina koristi neku društvenu mrežu. To je oko 1.300.000 dece, iako je zvanično minimalni uzrast 13 godina. Ovo je bio jedan od ključnih razloga zbog kojih je Vlada odlučila da uvede zabranu.
Zabrana društvenih mreža za decu u Australiji i njen uticaj na mentalno zdravlje postali su važna tema javnih rasprava. Najčešće korišćene platforme među decom su Jutjub, koji koristi 68 odsto njih, zatim Tik-tok, koji koristi oko trećine, i Snepčet sa 19 odsto korisnika.
Posebno je zanimljiv podatak da više od polovine dece, čak 54 odsto, koristi naloge svojih roditelja. Sopstveni nalog ima 36 odsto dece, iako po godinama to ne bi smela. Od dece koja imaju svoj nalog, 77 odsto njih ga je napravilo uz pomoć roditelja.
Najzastupljenije platforme su: Instagram, Fejsbuk, Iks, Snepčet i Tik-tok.
Za neke od njih možda mnogi nisu ni čuli, ali mladi ih sigurno imaju na svojim telefonima. Sve te platforme zabranjene su deci mlađoj od 16 godina u Australiji. U međuvremenu, i Evropski parlament je velikom većinom odobrio predlog koji poziva na uvođenje iste takve zabrane.
Prvi utisci iz Australije posle zabrane
„Premijer Australije je bio taj koji je najviše insistirao na uvođenju ove zabrane. Danas je izjavio da mu se roditelji žale kako deca osmišljavaju načine da zaobiđu nove mere. Istovremeno, neke aplikacije koriste čak i bankovne račune radi verifikacije godina. Dakle, svaka aplikacija primenjuje drugačiji metod provere uzrasta. Međutim, u sistemu je moguća greška od jedne do tri godine“, kaže za RTS Nina Marković Khaze, politikolog iz Australije.
Ona navodi da će kazne za platforme biti velike, čak do 49 miliona australijskih dolara, što iznosi oko 30 miliona američkih dolara, ali da postoji prostor da se one prilagode novim pravilima. Iako je zakon već stupio na snagu, država omogućava prelazni period za adaptaciju. Pojedina deca nisu ni mogla da pokrenu aplikaciju na svom telefonu, u zavisnosti od toga kako su je registrovala i da li su unela svoje stvarne godine.
Gostujući u Beogradskoj hronici, dr Marija Dabetić sa Instituta za mentalno zdravlje i Emina Ljajić Beković, koordinatorka Nacionalnog centra za bezbednost dece na internetu, objasnile su kako izgleda zavisnost od društvenih mreža i kako bi deca mogla da reaguju na ovakvu zabranu.
Odvikavanje od mobilnog telefona
„Kao i kada je u pitanju svaka zavisnost, prva zabrana i prvi prekid konzumiranja tih sadržaja dovodi do izliva besa, negodovanja i revolta, a tek kasnije nastupaju neke druge, hroničnije reakcije“, rekla je dr Marija Dabetić.
Postavlja se pitanje: da li zaista možemo da očekujemo da će deca nakon zabrane manje koristiti telefon i da će se vratiti onome što mi pamtimo iz svog detinjstva – igranju, druženju i sličnim aktivnostima? Da li je to uopšte moguće?
„Kako da ne. Kada deci ponudite adekvatan, normalan, zdrav i koristan sadržaj, to im svakako znači. U ovom slučaju je Vlada jednostavno odlučila da postavi granice i da preuzme stvari u svoje ruke. Živelo se i pre društvenih mreža, živi se i sa ograničenim načinom njihovog korišćenja“, objasnila je dr Dabetić.
Do sada smo i sami imali ograničenja – deca nisu smela da koriste društvene mreže, ali su im roditelji pomagali da otvaraju naloge.
„Pre svega, mi nismo imali pravu zabranu. Kod nas je i dalje 13 godina donja starosna granica. Zabrana, pogotovo ona kakva je uvedena u Australiji, jedna je stvar. Mnoge evropske države već su donele svoje zakone – u Francuskoj je granica 15 godina, u Španiji 14, u Grčkoj takođe postoji novi zakon. Međutim, sama zabrana ne daje rezultate. Da bismo ih postigli, odnosno da bismo smanjili rizike po bezbednost dece na internetu, neophodna je kombinacija različitih mera“, napominje Emina Ljajić Beković.
Precizira da su na raspolaganju mere koje država mora da sprovede – zakoni i njihova primena. Pored toga, potrebno je obezbediti realnu verifikaciju uzrasta, odnosno to kako će društvena mreža proveriti da li dete ima 13 ili 15 godina.
„Ali, s druge strane, angažovanje roditelja, odnosno edukacija roditelja, više je nego potrebna. Zakon je samo tehnički okvir. Ako porodica ne radi na svojim kapacitetima i na poverenju, ako dete, kada mu se nešto desi, ne ode najpre roditelju, onda ništa nismo postigli“, upozorava Emina Ljajić Beković.
Posledice korišćenja društvenih mreža pre 16. godine
„Deca ne smeju da budu prepuštena sama sebi. Kada danas pitate decu: ‘Kako ćete bez društvenih mreža?’, sigurno im neće biti lako. Ali kada im se ponudi drugi, adekvatan izbor, oni ga prihvate, što potvrđuju i istraživanja“, objasnila je Emina Ljajić Beković.
Prošle godine reč godine bila je brain rot. Ove godine dominira izraz rage bait – izazivanje agresije preko društvenih mreža kako bi se korisnik duže zadržao na platformi.
Ali, postavlja se pitanje koje su opasnosti po razvoj mozga ako se društvene mreže koriste u uzrastu ispod 16 godina.
„Pored opasnosti koje smo već pomenuli – izloženosti dece neadekvatnim sadržajima – tu je i opasnost po mentalno zdravlje, i to po različite njegove segmente. Jedan od njih su kognitivni domeni: pažnja, pamćenje, razmišljanje, rešavanje problema. Drugi segment su poremećaji raspoloženja, kao što su anksioznost i depresija. Treća oblast tiče se socijalnih kontakata. Deca sve manje imaju razvijene socijalne veštine, upravo zbog načina života koji podrazumeva previše vremena na mrežama“, istakla je doktorka Dabetić.
Do kakvih su zaključaka došli? Doktorka naglašava da se na osnovu rađenih istraživanja došlo do zaključaka da je prvi i osnovni problem narušena koncentracija i da deca nisu u stanju da se usredsrede, da duže održe pažnju, niti da se posvete rešavanju nekog problema – već samo „skroluju“. Njihov mozak je prestimulisan. To su kratki, brzi sadržaji, brze smene slika, intenzivne boje, muzika, i oni više ne mogu da osete zadovoljstvo u nekim normalnim, zdravim stvarima koje bi trebalo da im prijaju.
Koordinatorka Ljajić Beković je naglasila da sama zabrana nije dovoljna, već da su neophodne i alternative.
Koje su to alternative
„Pre svega, država jeste prepoznala problem zloupotrebe društvenih mreža i interneta uopšte. Osnovan je Nacionalni kontakt centar za bezbednost dece na internetu i uspostavljen je besplatan broj 19833, na kome može da se prijavi digitalno nasilje, ali i da se dobije savet ili informacija. Druga strana rada Centra, ne manje važna, čak mislim i važnija, jeste prevencija, odnosno edukacija učenika i roditelja. To je nešto što je više nego potrebno“, istakla je Emina Ljajić Beković.
Naglašava da je neophodno pojačati edukaciju roditelja i njihovu digitalnu pismenost, jer su današnja deca često digitalno veštija od svojih roditelja. „Roditelji ne znaju gde su im deca, šta rade, s kim razgovaraju, s kim četuju“, dodaje ona.
„Svetska zdravstvena organizacija, odnosno Međunarodna klasifikacija bolesti, već je prepoznala dugotrajnu upotrebu video-igara kao zavisnost i uvrstila je u dijagnostičke kategorije. Dakle, imamo novu dijagnozu u Međunarodnoj klasifikaciji bolesti. Pojam interneta i društvenih mreža je širi od ovog uskog segmenta, ali to je put“, objasnila je dr Marija Dabetić iz Instituta za mentalno zdravlje.
„Država treba da donosi zakone, i zaista sve države treba to da rade, jer se jasno prepoznaje koliko je štetan uticaj društvenih mreža, i kada je u pitanju vršnjačko nasilje, i kada je u pitanju pedofilija, i mnoge druge opasnosti. Ali zakon nije jedina mera. Uz angažovanje roditelja i uz prebacivanje dela odgovornosti na privatne kompanije koje su vlasnice društvenih mreža, mogu da se postignu rezultati“, naglasila je Emina Ljajić Beković, koordinatorka Nacionalnog centra za bezbednost dece na internetu.
Izvor. RTS.rs
